Poverenje u snage bezbednosti
18. novembar 2010.
Teoretski, verovatno svako zna da je mnogo veća opasnost da pogine vozeći se u automobilu, nego prilikom terorističkog napada. Ali, kao vozač čovek ipak ima osećanje da sudbinu donekle ima u sopstvenim rukama. Na aerodromu, stanici ili fudbalskom stadionu oseća se bespomoćan kada su u pitanju zle namere mračnih verskih ratnika.
Nije li to bio razlog da ministar unutrašnjih poslova izda upozorenje? Ili je bilo bolje da je ostao pri uopštenom upozorenju od pre dve nedelje – da građani otvore oči i jave policiji ako primete nešto sumnjivo?
Njegova saznanja mora da su (u međuvremenu) toliko konkretizovana da građane nije mogao da ostavi u neizvesnosti. Uostalom, njihovoj pažnji ne bi izmaklo da je od srede u podne svuda više policije i da su policajci naoružani automatskim oružjem. I za to bi građani takođe očekivali objašnjenje nadležnog ministra. U protivnom bila bi izazvana dodatna nesigurnost.
Nije na mestu kritika predsednika poslaničkog kluba Zelenih Jirgena Tritina koji upozorava De Mezijera da bi morao biti konkretniji. Ministar verovatno to ni ne može, ako ne želi da izda izvor informacija kojima raspolaže. A ti izvori od koristi su kada je u pitanju bezbednost. Na osnovu njih organima bezbednosti uspelo je tokom proteklih godina da osujete više planiranih terorističkih napada. Dakle, postoje svi razlozi za nadu da će i ovog puta biti tako.
Komentar: Peter Šticle
Odgovorni urednik: Ivan Đerković