1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Povlačenje trupa u sred učestalih napada?

29. jun 2011.

Jučerašnji samoubilački napad talibana na jedan hotel u Kabulu još jednom je podstakao dileme oko najavljenog povlačenja međunarodnih snaga iz Avganistana koje bi trebalo da počne 1. jula.

https://p.dw.com/p/11lTr
Nemački vojnici u Avganistanu
Nemački vojnici u AvganistanuFoto: dapd

Nemačko vojno angažovanje u Avganistanu realizuje se u saradnji sa SAD, kao i drugim državama, koje su uključene u ostvarivanju tri cilja: sprečavanju delovanja terorističkih mreža kao što je Al Kaida i njeno uništavanje, uspostavljanje demokratije u zemlji i vladavine prava, ali i stabilnosti u regionu.

Johanes Pflug je u Socijaldemokratskoj stranci (SPD) zadužen za pitanja nemačkih vojnih snaga angažovanih u Avganistanu. Ako se izuzme likvidacija Bin Ladena i proterivanje Al Kaide iz Avganistana, u cilju ostvarivanja pomenuta tri cilja, ima još mnogo toga da se uradi, smatra Pflug.

General Bruno Kasdorf
General Bruno KasdorfFoto: AP

„Al Kaida je u međuvremenu decentralizovana mreža. Njihove akcije se u Avganistanu više ne organizuju, već negde druge. Ubistvo Bin Ladena ukazuje na perspektivu da ipak postoji šansa da se talibani, ali i druge islamističke grupe, distanciraju od terorizma“, kaže Pflug.

Za general-potpukovnika Bruna Kasdorfa, zamenika šefa vojske pri jedinicama ISAF u Kabulu, tokom 2007. i 2010. godine, borba protiv terorizma i pitanje bezbednosti ostaju najvažnija pitanja. Čak i sada kada se govori o povlačenju. „I dalje je neophodno da se ta borba nastavi. Naše specijalne jedinice i dalje su danonoćno angažovane na tom zadatku“, podseća general.

Ove godine najveći broj napada

Pa ipak, potraga za političkim, a ne vojnim rešenjem u Avganistanu je nešto oko čega su nemački stručnjaci sve složeniji. Političko rešenje, ali pod određenim uslovima, ističe Mihael Štajner, specijalni izvestilac nemačke vlade za Avganistan. „Političko rešenje podrazumeva prihvatanje Ustava. Drugi uslov je da svi oni koji to rešenje prihvataju, dignu ruke od terorizma i nasilja“, kaže Štajner.

Mihael Štajner
Mihael ŠtajnerFoto: AP

Ali takav dogovor još uvek nije ostvaren. Ni u jednoj godini, od dolaska međunarodnih vojnih snaga u Avganistan, nije bilo toliko samoubilačkih napada kao u prvoj polovini ove godine. Broj nastradalih vojnika Bundesvera od 2002. popeo se na 50. Doduše, general Kasdorf veruje da bi do 2014. godine situacija mogla značajno da se promeni: „Bez mogućnosti da se teroristi više bilo gde povuku. Da su pobunjenici neutralisani i da nisu u poziciji da ugrožavaju avganistanske vlasti. A vlada u Kabulu mora imati potpunu kontrolu u uspostavljanju bezbednosti.“

Formiranje snaga bezbednosti, uprkos nekim propustima, teče po planu, tvrdi general. Do kraja novembra naredne godine, Avganistan bi trebalo da raspolaže sa 172.000 vojnika i 134.000 policajaca. S druge strane, upućeniji smatraju da se nije mnogo odmaklo ni u obnovi zemlje i izgradnji funkcionalne države i civilnog društva. Čak i posle deset godina angažovanja međunarodne zajednice, oko osam miliona ljudi u ovoj zemlji ne može da se prehrani bez pomoći iz inostranstva.

Autori: Danijel Šeškevic / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković