Povodom 80. rodjendana
17. mart 2006.
"Vrlo rano sam došao do zaključka da ako čovek hoće da bude pisac ,mora da bude istrajan. Ne samo inspiracija, nego istrajnost i upornost su potrebni kvaliteti – to je i Gete govorio."
On smatra da je genijalnost precenjena, radije se pouzda u umeće - bivajući majstor jasnog jezika I poznati zagovrnik hronošlog pripovedanja. – "Život teče hrronološki, zašto bi to u roamnu bilo drukčije."
Hemingvej je njegov literarani uzor – Vili Brant poltička nada.
S njim je Zigfrid Lenc 1970. bio u Varšavi prilkom potpisivanja nemačko – poljskog ugovora. Veoma se zalgao za suočavanje sa nacističkom prošlošću a odgovornost pojedinca za sebe I vreme u kojem živi – glavna je tema njegovog dela.Zigfird Lenc je književnik sa visokim moralnim principima.Za njega je književnost kolektivno sećanje.Kao školovani novinar on sebe vidi kao hroničara – uvek solidaran sa nemoćnim, istrovremno kritičan pream poltičkim slabićiam koji se - kao policajmajster Jepsen u 1968. obajvljenom "Času nemačkog" predaju radostima dužnosti.
Zigfrid Lenc ne spada samo u klasnične posleratne autore.On je takodje kritičar savremnog ,ali ne po svaku cenu aktuelan – U knijzi "Čovek u strujanju" iz 1957. bavio se problemom starenja u potrošačkom društvu - u "Hlebu I igrama " 1959. predstavio je sjaj I bedu sveta sporta.U knjizi "Uzor" krtički je osvelio stvarnost u nemačkoj 70-ih godina.Nastale su radio drame, komadi za pozoriše I knjiga za decu.I uvek iznova divne pripovetke I kratke priče sa vickastima I upečatljivim junacima.Zigfrid Lenc veruje u moć pisane reči.
Zigfrid Lenc je dobio mnogo nagrada – medju njima Getovu, nagardu , Nagradu Tomas Man I Nagradu za Mir nemačkih knjižara.