Povratak analognog

Brendon Salt je do guše u novoj tehnologiji, ali na video-snimku objavljenom na Jutjubu ne može da prikrije oduševljenje: „Bože, što je ovo lepo!“ On tu isprobava nešto što izgleda kao stara pisaća mašina, sa crnim i crvenim tasterima koje treba dobro udariti da bi se nešto napisalo. Čuje se i tipičan zvuk takve mašine.

Doduše, reč je o punokrvnom digitalnom proizvodu: zvuk dolazi iz procesora, a u pitanju je tastatura koja je bežično povezana sa računarom. Proizvela je firma Lofri iz Njujorka i još nije u prodaji – ali su je kao primerak za testiranje dobili ljudi poput Salta koji na svom Jutjub-kanalu isprobava nove tehnologije. Svi su oduševljeni ovom tastaturom. To preduzeće sakuplja novac i preko svoje internet platforme (crowd funding) – već gotovo 6.000 ljudi je uložilo oko pola miliona dolara u taj projekat. A novac pristiže i dalje.

Nostalgija je u trendu

Nostalgija i retro-trendovi pružaju dobre mogućnosti za zaradu. Preduzeća nude proizvode koji izgledaju kao da su nastali u nekim prohujalim vremenima: gramofonske ploče, instant foto-aparate (Polaroid), papirne beležnice, knjige. Još nikad nije bilo tako velikog povratka analognoj tehnologiji: čak i internet-koncern Amazon ovog proleća u Njujorku otvara jednu pravu, analognu, zidanu, knjižaru u kojoj će svako moći da lista knjige pre nego što odluči da li će ih kupiti.

Italijanska firma Moleskin koja proizvodi notese i adresare od pravog papira neprestano beleži rast prodaje – prošle godine čak za 16 odsto. Prodaja gramofonskih ploča je u porastu već deset godina a 2015. ih je prodato više nego u poslednje dve decenije zajedno. Čak i veliki prodajni lanci su na police svojih radnji vratili ploče od vinila.

Dajvid Saks već duže prati taj trend i autor je knjige „Osveta analognog“. On upozorava: to nije nostalgija; nostalgija bi značila da se takvi proizvodi kupuju zato što podsećaju kupce na prošla vremena. U tim vremenima se pred prodavnicama ploča stajalo u redovima da bi se kupio najnoviji LP neke velike zvezde – posle čega je ploča stavljana na gramofon sa velikom radošću i nestrpljenjem.

„Nešto posebno“

No, današnji kupci to nikada nisu okusili. „Oni koji danas vole taj trend su tinejdžeri i odrasli mladi ljudi“, kaže Saks. Gotovo polovina kupaca gramofonskih ploča u 2016. je bila mlađa od 35 godina, kako su to utvrdili istraživači tržišta – u pitanju su kupci koji su rasli uz kompakt-diskove i u digitalnom dobu tako da je za njih gramofonska ploča nešto sasvim novo.

Oni koji još znaju da gramofonska ploča ima dve strane – što je za nove naraštaje uglavnom potpuno novo iskustvo – zapravo često uopšte nemaju problema sa novim tehnologijama. Upravo starija publika je oduševljena elektronskim knjigama, već i zbog opcije da može da se poveća veličina slova, kaže Saks.

Retro-trend ukazuje na nešto sasvim drugo, objašnjava nam Dafne Kasrijel-Aleksander koja proučava ponašanje tržišta na institutu Euromonitor internešnal. „Kada konzumiraš, izražavaš svoju posebnost. Starost i nostalgija su nešto drugo. U našem digitalnom vremenu, analogni svet je nešto posebno, nešto fascinantno. Mladi često žele da budu drukčiji od ostalih, ne žele da plivaju samo u istom smeru sa masom. A dok svi tapkaju prstima po ekranima svojih pametnih telefona, svako će okrenuti glavu da vidi kakva je to sprava koja bar izgleda kao stara pisaća mašina.

„Isključiti se“ kao privilegija

Dejvid Saks ističe još jedan važan razlog i on je mnogo više povezan sa sopstvenim doživljajem nego sa onim što će drugi ljudi misliti o vama. U svetu u kojem se skroluje i zumira po ekranima osetljivim na dodir, ljudi žele više proizvoda koji će biti „pravi“ predmeti. „U digitalnom svetu imaš dve dimenzije i možeš da pomeraš predmete samo gore-dole i levo-desno. Kada se na taj način samo bira novi zapis među milionima drugih, to ne može da se poredi sa doživljajem odlaska u prodavnicu ploča. Tamo valja naći policu sa pločom koja Vas zanima, a pri tome ploča može da se opipa i pomiriše, a možete i da porazgovarate sa ljudima oko vas. „Kupiti knjigu ili ploču i onda je čitati ili slušati – to je sve zajedno jedan emocionalan doživljaj.“

Ovaj novinar koji se bavi fenomenom povratka analognoj tehnologiji dodaje još jedan argument koji dopunjava emocionalni doživljaj: produktivnost. Digitalno doba bi bar teoretski moralo da znači veliki porast produktivnosti – što je donekle i tačno. Ali, tačno je i nešto sasvim drugo: u izobilju ponuda, informacija i kontakata na društvenim mrežama, postalo je gotovo nemoguće ne odgovarati, biti „isključen“. Sada ima i aplikacija za mobilne telefone koje blokiraju takve nepotrebne poruke. Švajcarska firma Punkt proizvodi mobilni telefon kojim može samo da se telefonira i šalju SMS. Prodaja ide odlično – pogotovo u kolevci nove tehnologije: Silicijumskoj dolini.

Analogna aura

Stariji korisnici u pravilu nemaju nikakvih problema sa isključivanjem svojih mobilnih telefona. Opet su važni oni mlađi – mlađi od 35 godina – koji žele da se okruže jednostavnim stvarima. A to ima i konkretan uticaj na tržište. Jer, samo u SAD oko četvrtine stanovništva spada u kategoriju koju tamo zovu Millenials, „milenijumski“ naraštaj rođen između 1980. i 2000. Oni raspolažu kupovnom moći od 200 milijardi dolara godišnje i naravno da sve firme žele bar deo tog kolača.

Istovremeno nikada nije bilo teže vezati mlade kupce na neku određenu firmu ili brend, objašnjava Kasrijel-Aleksanderova. Ranije je brend imao jasnije mesto i jasniju poruku u društvenom okruženju, bilo da se radi o odeći, hrani ili automobilu. Tačno je da ogroman broj firmi želi da postane brend, makar i na kratko vreme, ali to više nije nešto što ima toliki značaj u društvu. To se promenilo upravo u nedavnoj krizi: „Od recesije naovamo, mnogo je manja opsednutost nekim određenim brendom, a smanjila se i lojalnost“, kaže ova analitičarka tržišta.

Proizvodi „iz prošlih vremena“ otvaraju nove mogućnosti: ako neka firma uspe da se etablira na osnovu ljubavi prema analognoj tehnici, neminovno će i sama postati „pravi“ brend. A to možda znači i stvaranje dublje veze sa svojim kupcima – što u marketingu obično znači da će kupci biti spremni da plate i veću cenu za takav proizvod.