Povratak Montija Pajtona

Samo 43 sekunde! To bi mogao da bude rekord. Kad su Rolingstonsi u junu nastupali u Berlinu, ulaznice za koncert bile su rasprodate za samo jedan sat. Kad je u novembru prošle godine objavljeno da će grupa Monti Pajton ponovno da nastupa, bilo je potrebno manje od jednog minuta da se rasprodaju sve ulaznice.

Od utorka (1.7.) čak 200.000 fanova „hodočasti“ u O2 Arenu na istoku Londona kako bi uživo videli ljude koji su od kraja 1960-ih, pa sve do 1980-ih zasmejavali ceo svet. Nakon smrti Grejama Čepmena 1989. Godine, ostatak Pajtonovaca, Džon Kliz, Teri Gilijam, Erik Ajdl, Teri Džons i Majkl Pejlin zajedno su nastupali samo sporadično. Svaki od njih imao je i svoju solo karijeru, većina veoma uspešno. Teri Džons uspešno je radio kao filmski reditelj. Stvorio je filmove kao što je na primer „12 majmuna“ sa Brusom Vilisom i Bredom Pitom u glavnim ulogama. Ostali su radili kao glumci, pisci scenarija i voditelji. Ljubiteljima filmova o agentu 007, Džemsu Bondu, posebno je poznat Džon Kliz u ulozi Ku-ovog asistenta Era, koji poznatog agenta oprema najnovijom tehnologijom, često skrivenom u satovima, naočarima ili pak luksuznim automobilima.

„Ništa nam nije sveto“

Počeci Monti Pajtona sežu u vreme kad su članovi grupe još studirali na Oksfordu i Kembridžu. Kombinovali su grotesku sa filozofsko-istorijskim odnosima. U svom novom šou-programu članovi grupe Monti Pajthon predstavljaju sada već klasične skečeve, ali u prerađenim verzijama.

Njihov humor bio je za to doba revolucionaran, pre svega način odustajanja od poente i korišćenje apsurdnih scena. Taj humor evidentno je uticao na sarajevske nadrealiste (Top lista nadrealista), a primetan je čak i kod Nemaca, za koje mnoge druge nacije smatraju da nemaju humora. Nemački komičarski duet Harald Šmit i Herbert Fojerštajn se u svojim ranim predstavama orijentisali ka stilu koji su pre njih negovali članovi Monti Pajtona. Prvo pravilo je pri tom bilo: ništa nam nije sveto - ni policija, ni nacionalne karakteristike, a ni televizija. Pajtonovci su pružali, i to još uvek rade, radikalan oblik zabave: nadrealno, ludo i anarhistično – recimo kada su birali najgoru porodicu u Engleskoj, ili kada jedan od njih radi najavu u kavezu lava,a da bi se nakon reza video još samo kostur.

Kad je nemački televizijski voditelj i zabavljač Alfred Biolek zapazio grupu Monti Pajton i 1971. ih doveo u Nemačku, u početku se malo gledalaca zainteresovalo za te emisije. Pravi Pajtonovski pohod na Nemačku usledio je tek kasnije. „Taj kult je u suštini nastao tek kroz filmove, koji su upravo među studentima postali popularni. To su filmovi poput 'Monti Pajton i Sveti gral' ili 'A sad, nešto sasvim drugačije', koji su u stvari bili sklop televizijskih skečeva“, podseća Folker Blek, koji već godinama prati stvaralaštvo te britanske grupe komičara.

Najveći uspeh: „Žitije Brajanovo“

„Leteći cirkus Montija Pajtona“ proizveden je u ukupno 45 nastavaka, izdato je 17 CD-ova i snimljeno pet bioskopskih filmova, pri čemu je samo film „Žitije Brajanovo“ samo u SAD zaradio 20 miliona dolara. Radnja filma se vrti oko naivnog Brajana, koji živi u Isusovo vreme u Jerusalimu, gde ga, protiv njegove volje, smatraju mesijom. Taj film je prekretnica u stvaralaštvu Montija Pajtona jer, za razliku od njihovih skečeva i drugih filmova, u „Žitiju Brajanovom“ priča teče bez narativnih prekida, a i sama tema je provokativna: lažni prorok i čežnja mase za vođom.

Džon Kliz u tom filmu pokazuje i intelektualnu oštroumnost grupe u sceni u kojoj presreće Brajana dok ovaj na nekom zidu piše rečenicu: „Rimljani, idite kući“. Onda Kliz, u ulozi Rimljanina, ispravlja Brajana i govori mu kako da ispravno deklinira i konjugira tu rečenicu na latinskom.

A kada Grejama Čepmena u ulozi Brajana na kraju filma razapnu na krst, on peva pesmu „Uvek posmatraj život sa vedrije strane“ (Always look on the bright side of life) koja je postala pravi kult i od tada se koristi kao oda u situacijama kad sve krene po zlu.

O tome da je kult Montija Pajtona živ i danas, svedoči ne samo interesovanje publike u Londonu za njihove predstave, već i direktan prenos konferencije za novinare koji je pratilo pet milijuna ljudi. Tom prilikom je Majkl Pejlin je rekao: „Grejam Čepmen će verovatno duhom biti sa nama iza pozornice“. Pejlin je, uostalom, bio taj koji je u govoru na sahrani Grejama Čepmena, a koji je uvek i svuda kasnio, rekao: „Duhom je sad sigurno s nama, odnosno možda ne baš sada, ali sigurno će biti za 20 minuta.“