Povratak na granične kontrole nije rešenje

Konsultacije o zajedničkim standardim u rešavanje problema u zahtevima za azil su u zastoju. EU ne nalazi rešenje za novi talas emigranata iz konfliktnih zona. Jedni bi da se bore protiv uzroka masovnog izbeglištva, druge žele jedinstvena pravila.

Jedinstven sistem rešavanja problema sa azilantima za celu Evropu sve je dalje. Konsultacije oko standardizacije postupka rešavanja zahteva za azil godinama se vrte u krug. Izgleda da ni najnoviji predlozi komesarke unutrašnjih poslova EU Sesilije Malmstrem ne uživaju podršku većine. Belgijski državni sekretar za unutrašnje poslove je frustriran i kaže:

"Svi kažu da moramo to da rešimo, kao i da to moramo da uradimo sada. Ne samo da pokazujemo dobre namere i držimo govore, već i da ispostavimo neko rešenje. To bi trebalo da učinimo 2012."

Šta je sa uzrocima?

Za nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha, međutim, stvar kao da ne može da se odvija dovoljno - sporo. On želi da se bori protiv uzroka izbeglištva:

"Posebno je važno da stabilizujemo te zemlje. To je presudno za progres u narednim godinama. Moramo da ponudimo perspektivu tim ljudima u njihovim zemljama. "

Taj stav su zastupali i Fridrihovi prethodnici, s tom razlikom što je nakon političkih potresa u severnoj Africi pojačan pritisak izbeglica. Pre izbijanja revolucija u prostoru južnog Mediterana, tamošnji režimi su zaustavljali izbeglice na putu ka Evropi. Sada se to više ne čini i sve više ljudi kreće tim putem - preko Sredozemnog mora. Evropa je za to pronašla samo jedan odgovor: bolju zaštitu kako spoljnih, tako i unutrašnjih granica Evropske Unije. Komesarka Malmstrem uverava:

"Ne, to nije kraj Šengena. Radi se o tome da se sistem učini otpornijim na krizu, a ne da se ukine. Šengenski sistem je jedan veliki uspeh."

Danska na meti kritika

Pre svega u malim zemljama vlada neraspoloženje zbog toga što se u pojedinim slučajevima ograničava sloboda putovanja. Austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl Lajtner pribojava se da pojedine vlade mogu da ograniče slobodu kretanja iz unutrašnjepolitičkih razloga:

"To naravno vodi ka domino-efektu i mi ovde naravno ne želimo da podignemo granice, već da održimo sve ove slobode, pa i slobodu putovanja, koje smo razradili unutar EU."

Čist populizam - prigovor je koji je pre svega upućen Danskoj. Manjinska vlada u Kopenhagenu pod pritiskom desnih populista odlučila je da uskoro ponovo uspostavi kontrolu na granicama. Berlin protestuje protiv toga: "Ne možemo da prihvatimo indirektno podrivanje šengenske slobode putovanja i Danska će morati da odgovara na kritička pitanja".

Ipak, Bugarskoj i Rumuniji pristup prostoru Šengena ostaje uskraćen. Brisel je, naime, dao zeleno svetlo, ali su se Nemačka i Francuska usprotivile preporuci Komisije. U septembru će se ponovo razgovarati o zoni bez pasoških kontrola.

Autori: Peter Hajlbruner, Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon