Pozajmljivanje je bolje od posedovanja?

Ljudi su oduvek posuđivali stvari jedni od drugih, ali danas se to radi u mnogo većem obimu. Ne morate da se međusobno poznajete da biste jedni od drugih pozajmljivali stvari.

Tekla Vilkening je zajedno sa svojom prijateljicom Polom Fendel u Hambrugu otvorila mesto gde se stvari mogu pozajmiti. Ta bi radnja trebalo da bude neka vrsta proširenog sopstvenog ormara, s mešavinom dizajnerske odeće i one s "buvljaka". Čak je Teklina baka dodala nekoliko svojih modnih komada. "Želimo ovde da ustanovimo neku vrstu biblioteke za odeću", objašnjava studentkinja Tekla. Mušterije bi ovde trebalo da eksperimentišu sa svojom odećom i doteraju svoj stil. A sve to za članarinu od 19 evra mesečno. Moguće je pozajmiti četiri komada odeće mesečno, na maksimalno dve sedmice.

Šteta je stalno kupovati nove stvari

Otkako je u hamburškoj četvrti St. Pauli osnovana ova radnja, svakog dana u nju zalazi sve više žena. Među njima ima najviše studentkinja, koje bi rado čule modni savet od vlasnica radnje, ali i uspešnih preduzetnica ili umetnica. "Upravo je njima žao što stalno moraju da kupuju novu odeću", kaže Tekla Vilkening.

Slično razmišlja i Nikola Volfert, vlasnik "Lejle", prve radnje za pozajmljivanje odeće u Berlinu. Nakon gotovo godinu dana postojanja, "Lejla" je uspela da okupi oko 300 članova. Ko želi da postane član, mora nekim komadom odeće da pridonese ponudi radnje, nakon toga može i sam da pozajmljuje. Članarina se plaća po želji, a do sada su ti prilozi bili dovoljni za pokrivanje troškova iznajmljivanja prostora.

Potrošačka alternativa

Volfert kaže da mu kod njegove radnje za pozajmljivanje nije važna zarada. "Treba vam manje novaca, manje prostora i imate na raspolaganju stvari kada su vam potrebne, kaže on i dodaje da bi voleo da se u njegovom lokalu ljudi i upoznaju i druže.

Ljudi se već malo teže mogu upoznavati i družiti na internet platformi "airbnb". Onaj ko planira godišnji odmor, na ovoj stranici može da rezerviše stan, a dobiće ga zajedno s porodičnim fotografijama na zidu i privatnom zbirkom CD-ova koji pripadaju vlasniku stana.

U Nemačkoj se dosta toga promenilo, jer je još samo pre nekoliko godina za većinu građana bilo nezamislivo da provedu odmor u tuđem stanu. Pozajmljivanje bilo kojih stvari bilo je simbol pada na društvenoj lestvici. Danas pozajmljivanje za tridesetogodišnjake predstavlja znatno veću vrednost, obašnjava profesor Peter Viperman koji prati trendove u ponašanju potrošača. "Smatra se pametnim i mudrim ako čovek zna da organizuje stvari tako da sebi može više da priušti, a da za to ne mora da izdvoji i više novca", kaže on.

Jedino se pametni telefon ne pozajmljuje

Tipična osoba koja danas na ovaj način pozajmljuje, živi uglavnom u velikom gradu i tip je takozvanog "digitalnog domoroca", odnosno nekoga kome je blizak internet i s njim povezane tehnologije. "Što su ljudi mlađi, to će češće stvari pozajmljivati, a ne posedovati", kaže Viperman. Načelo je prilično jasno: posuđuje se da bi se više imalo. A preostali novac će se ionako potrošiti. Jedino su se statusni simboli promenili...

"Posebno mladim ljudima je važnije da poseduju neki pametni telefon ili da putuju nego da sebi kupe auto", kaže i osnivač internet platforme "tamyca.de" Mihael Minis. Na ovoj platformi se mogu pozajmiti ili ponuditi na pozajmicu automobili. No kod pametnih telefona će ta generacija napraviti rez: "Jer ako ne možete na daljinu da upravljate svojom svakodnevicom jer vam nije stalno pri ruci vaš mobilni, onda delimično počinju da se gube i socijalni kontakti", upozorava Peter Viperman.

Autorke: Karolina Mahaus / Snježana Kobešćak

Odg. urednica: Ivana Ivanović