Pozitivan bilans Plave karte

„Ja sam Dautmamet Redžepov. U Nemačkoj sam dva meseca. Volim Nemačku.“ To su do sada jedine rečenice, koje taj Turkmen zna da kaže na nemačkom. U avgustu ove godine taj 30-godišnji inženjer došao je u Hamburg. Radi za energetskog giganta RWE. „Preduzeće ima jedan istraživački projekt u Turkmenistanu. Mislio sam da bi bilo veoma interesantno da se tu uključim“, objašnjava Redžepov, koji se specijalizovao na području dobijanja energije od nafte i zemnog gasa.

Kad je došao, računao je s tim da će dobiti vizu na godinu dana. Nije znao da bi Plava karta Evropske unije, već nakon nekoliko godina mogla da mu omogući trajni boravak u Nemačkoj, ukoliko i dalje bude imao radni ugovor. „To je mnogo interesantnije, daje ti više slobode. I ako nakon dve godine već dobro govoriš nemački, dobiješ trajni boravak. To dodatno motiviše.“

Ukoliko nakon dve godine ne bude stekao zadovoljavajuće znanje nemačkog jezika, a radni ugovor još traje, trajni boravak u Nemačkoj mogao bi da stekne nakon tri godine. Inženjer Redžepov jedan je od 163 visokokvalifikovanih doseljenika, koji su u kolovozu i septembru dobili Plavu kartu u Hamburgu. Koliko ih je dosad izdato u celoj Nemačkoj, ne može se još sa sigurnošću utvrditi.

Atraktivni ne samo zbog znanja već i zbog zarade

U Hamburgu je većinu Plavih karata izdao centar „Dobrodošli“ (Welcome). Plava karta je naročito tražena kod Indijaca, napominje voditeljka tog centra, Birte Šteler i dodaje da se karta izdaje u različitim privrednim granama: „Na primer u lučkom poslovanju, za brodogradilišta, naravno i u vazduhoplovnom sektoru, veoma mnogo u oblasti obnovljivih energija, logistike, ali i dosta u oblasti bioloških nauka, kao i u poslovima s internetom, itd.“

Stručnjaci iz inostranstva nemačkim preduzećima nisu interesantni samo zbog njihovih znanja, već i zbog granice zarade od 44.800 evra bruto godišnje, što u Nemačkoj nije vrhunska zarada i zato mnogi preduzetnici mogu sebi da priušte da dovedu strane stručnjake. Za određene branše, poput prirodnih nauka, lekara i informatičara, granica godišnje zarade spuštena je na čak 35.000 evra bruto.

Potrebna fakultetska diploma

Kritičari, međutim, smatraju da je prepreka za još veći broj stranih stručnjaka to što se radno iskustvo od, na primer pet godina na određenom poslu, ne poistovećuje sa fakultetsku obrazovanim stručnjacima. Jer za Plavu kartu važi pravilo da stručnjaci koji dolaze u Nemačku moraju da imaju fakultetsku diplomu.

Uprkos tom ograničenju, ljudi poput Birte Šteler ukazuju na pozitivan bilans Plave karte, pre svega zato što članovi porodica onih koji dolaze bez problema mogu takođe da dođu u Nemačku i odmah da rade. Tako je i Redžepov sa sobom doveo svoju trudnu suprugu. Međutim, time još uvek nije sigurno hoće li mlada porodica zaista ostati u Nemačkoj. „Prvo smo bili u Africi, zatim smo došli u Nemačku. Posle ćemo možda dve-tri godine opet negde drugde da živimo“, kaže Redžepova 27-godišnja supruga Eneš Bašimova. Ali i za to je Plava karta od velike pomoći. Jer s njom u džepu, visokokvalifikovani mogu lakše nego do sada da putuju kroz zemlje Evropske unije i da u njima rade.

Autorke: Katrin Erdman / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković