Pozivi na umerenost ministra Vestervelea

„Ko namerava da isuši močvaru ne sme da pita žabe, glasi poslovica. Međutim, na balkanskoj turneji ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, u prenesenom smislu, razgovara upravo sa žabama. Na primer, sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem. Za Jeremića je vraćanje od 2008. godine nezavisnog Kosova daleko ispred ambicija njegove zemlje da postane članica EU. On je član vlade u kojoj su ministri bliski saradnici bivšeg ratnog huškača i predsednika Slobodana Miloševića. Oni rukovode državnim aparatom koji se mestimično preklapa sa organizovanim kriminalom. Nije teško predvideti kakav će biti uticaj Vesterveleovih poziva na umerenost u Srbiji, kao uostalom i na Kosovu i u Bosni. Tu, međutim, ministar ništa ne može. Ni 15 godina posle završetka rata Evropska unija, zbog nedovoljnog jedinstva, ciljeva i perspektiva još nije u stanju da pridobije ceo region za saradnju i poštovanje principa pravne države. U međuvremenu je primorana da vodi računa o tome da na Balkanu ponovo ne izgubi inicijativu, a time i plodove svih svojih vojnih, političkih i finansijskih napora od 1995. godine. Način na koji su odjeknule Vesterveleove reči ukazuje da takva opasnost već postoji“, upozorava „Noje osnabriker cajtung“.

Povodom Vesterveleove posete Beogradu i njegovih upozorenja na teškoće u privrednoj saradnji sa Srbijom list Frankfurter algemajne cajtung ponovo piše o „slučaju VAC“, a u završnom delu teksta se kaže:

„Bodo Hombah je danas siguran da u Srbiji postoje „klopke za investitore u kojima je moguće izgubiti imovinu“. Hombah govori o obliku vlasti u kome „je nemoguće razlikovati moć oligarha i birokratske zavrzlame“. Međutim, svi posmatrači ne dele mišljenje VAC-a da je nevina žrtva korumpiranih struktura.

Kritičari tvrde da je kompanija svuda u istočnoj Evropi sarađivala sa oligarsima ne žaleći se na njih. U Srbiji, gde se ta saradnja nije odvijala onako kako je zamišljeno, VAC se sada žali na moć oligarha, ali te žalbe se nikada ne bi čule da je sve išlo prema planu. Hombah takve ocene odbacuje kao „zlonamerno menjanje karaktera stvarnog toka događaja“. Naprotiv, do teškoća je došlo upravo zbog toga što se kompanija suprotstavila zahtevima jednog oligarha. „Da smo ispunili njegove uslove sasvim je moguće da danas tema ne bi bila na dnevnom redu. Suočeni smo sa tim problemom upravo zbog toga jer nismo želeli da se upuštamo u takvo partnerstvo“, rekao je Bodo Hombah za „Frankfurter algemajne cajtung“.

Povodom ubistva 72 migranta u meksičkoj pustinji koje su, prema svemu sudeći, pobili pripadnici neke meksičke narko-bande i rata tih bandi u kome je od 2006. godine ubijeno tridesetak hiljada ljudi, minhenski list Ziddojče cajtung piše:

„U pravu je meksički predsednik Felipe Kalderon kada kaže da je potpuno svejedno šta vlasti preduzimaju protiv narkomafije sve dok se u Njujorku, Madridu ili Berlinu basnoslovno zarađuje na narkoticima. Meksički problem nemoguće je rešiti bez pomoći zemalja u kojima žive uživaoci droge, baš kao ni avganistanski. Drama počinje masakrom u pustinji Tamaulipas, a završava u gradskim parkovima po kojima leže igle.

Zato stručnjaci iz Latinske Amerike zahtevaju od SAD i Evrope da „razmisle o nezamislivom“. Oni predlažu bogatim zemljama da preispitaju politiku i oprezno i u ograničenoj meri stave prodaju droga pod državnu kontrolu. To bi bosove mafije moglo lišiti njihovih basnoslovnih zarada. Milijarde koje se ulažu u bezizgledni rat protiv narkomafije mogle bi se iskoristiti za istraživanja i prevenciju, a od kontolisane distribucije droge države bi čak mogle da zarade. Mrtvi u pustinji Tamaulipas nisu svedočanstvo kraha Meksika, one su svedočanstvo kraha sveta“, piše „Ziddojče cajtung“.

Povodom popisa stanovništva u Nemačkoj iduće godine list Miteldojče cajtung piše:

„Popis stanovništva je skup, nepotreban i predstavlja drskost. Popis će koštati, kako se procenjuje, 710 miliona evra. Podaci koji se traže najvećim delom poznati su državi, jer se nalaze u prijavama boravka. Sramotno je što će građani dobiti identifikacioni broj koji će se čuvati četiri godine. Upravo je to zabranio Ustavni sud 1983. godine. Možda bi se to moglo i prihvatiti kada bi učešće u popisu bilo dobrovoljno kao prilikom prikupljanja drugih statističkih podataka. Međutim, u ovom slučaju predviđena je kazna do dve hiljade evra ako se ne odgovori na pitanja popisivača. To je prinuda od strane države koja izaziva građansku neposlušnost i mogla bi dovesti do toga da veliki broj ispitanika da lažne podatke“, piše list „Miteldojče cajtung“.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević