Pozorišni festival "Ka novim obalama"

Plesom, rečju, komikom, dramom, ironijom - svim sredstvima koja su i inače na raspolaganju pozorištu obradjuje se ova vrlo inspirativna tema. Skoro svi članovi ansambla dolaze iz useljničkih porodica. Na programu su 22 predstave koje izvodi 10 pozorišnih trupa iz cele Nemačke.

Predstava „Produženo tinejedžersko doba“ plesnog pozorišta Renegade iz Herna otvorilo je festival. Zekai Fenerci kaže

Bavimo se opštim pitanjima - kad sam odrastao, da li sam odrastao? Problematiku prikazujemo na vrlo ironičan način.“

Predstava puna humora

Plesačica Dona uzima mikrofon i poziva publiku da telefonira i fotografiše. Predstava je puna humora bez obzira što se radi o osetljivim tinejdžerskim godinama. Glumci govore španski, engleski, talijanski, nemački. I sjajno igraju - atletski, snažno, divlje. Sve je pretvoreno u jedan veliki cirkus, govori se o domovini, sećanjima, snovima o budućnosti.

Plesačica Dona Drihorb dolazi iz Kanade: „U Kanadi se plesu ne pridaje veliki značaj. Ovde sam našla posao, mogu da se razvijam, sjajan je spoj sa pozorištem, mnogo sam naučila.“

Publika je oduševljena

"Sve mi se dopalo, plesači su neverovatni. Nikad ovako nešto nisam videla. Divim se učesnicima.“

Vrlo profesionalno rade i druge trupe koje nastupaju na festivalu. U trupi „Stranci“ iz Dortmunda glumci dolaze iz desetak zemalja i već tri godine igraju nemačke klasike. Ovoga puta je reč o „ Napolju ispred vrata“ Volfganga Borherta

„Ko si ti? Ja se zovem Bekman. Od pre dve godine zovem se samo Bekman.“

Treba biti hrabriji

Glumica Joana Šmit iz Poljske je Bekman. Pre četiri godine došla je Nemačku, pre toga nikada se nije bavila pozorištem:

„Zapravo nikada nisam mogla ni da pretpostavim da ću se baviti pozorištem i to još na nemačkom. Mislim da sam postala drskija, češće kažem što mislim, jer to sada mogu.“

Biti hrabriji, izgovoriti ono što se misli, naći svoje mesto u društvu – ukolko teatar uspe da ostvari ove ciljeve – sasvim sigurno su i više nego ispunjene želje svih emigranta na svetu.