Pozorište od slame na „kulturnom kilometru“

U dinamičan, stari hanzeatski grad Talin rado pristaju brodovi koji krstare Baltikom. Ima dana kada je u pristaništu pet ili šest velikih brodova. Tada hiljade turista preplavljuju uske ulice starog grada koji se u Srednjem veku zvao Reval i imao bedem sa 46 tornjeva. Tada je to bilo jedno od najmoćnijih utvrđenja Evrope. Dobar deo starog grada je očuvan, i to dobro očuvan - stare trgovačke kuće, gotska katedrala i veliki deo gradskih zidina sa tornjevima sa crvenim krovom. Turisti sa brodova za krstarenje neumorno fotografišu, odlaze na srednjovekovni ručak u gostionicu Olde Hansa i neprestano se na sav glas dive lepoti starog grada. Tako Sara Portner kaže:

„Kada neko dođe kao turista onda po pravilu ostaje unutar zidina, u starom gradu. Međutim, te sam sreće da ovde živim duže i neprestano nastojim da se krećem u što većem krugu. I kada se izađe iz zidina grad ne gubi ništa od lepote. Naprotiv! Sve je lepši i zanimljiviji što ga više upoznajem“.

Pola godine da se upozna grad

Sara Portner je mlada književnica iz Minhena i imala je pet meseci na raspolaganju da upozna grad u kome je boravila zahvaljujući stipendiji Nemačkog kulturnog foruma Istočna Evropa. Oduševljeno priča o stalno novim otkrićima o burnoj istoriji Estonije na koju su veoma uticali Danci, Šveđani, Nemci i Rusi pod čijom okupacijom je zemlja bila u određenim periodima.

Oduševljeno priča o otvorenosti Talinjana i četvrtima grada van zidina, u koje ne zalazi gotovo nijedan turista. Tako su u delu grada Kalamaja mladi kreativni ljudi otkrili stare drvene kuće kao pravo mesto za stanovanje. U ovoj godini u kojoj je Talin kulturna prestonica Evrope na rubu tog dela grada i duž obale uredili su takozvani „kulturni kilometar“.

„Povezana su mesta na kojima nastaje umetnost, na kojima se esperimentiše ili poigrava sa njom“, kaže Lina Guitar. Ona rukovodi ovim projektom. Tako su organizovane izložbe u bivšem zatvoru i na takozvanom ekološkom ostrvu. To je ponton u vodi na kome je parkiran stari engleski dvospratni autobus u kome se sedi na sofama kupljenim na buvljaku i posmatra voda ili zalazak sunca. Ljudi to tek uče.

Nedavna prošlost kriva je što su današnji stanovnici hanzeatskog grada okrenuli leđa obali, objašnjava Janus Rohuma, programski direktor Talina 2011: „Tokom sovjetske okupacije obala je bila zatvoreno područje. Tamo je bila vojska, a bilo je i fabrika. Bilo je nemoguće samo tako otići na jedrenje ili bilo šta preduzeti. Već godinama pokušavamo da obalu otvorimo za građane i da ih privučemo tamo“.

u nastavku: Talin 2011 - Istorija morske obale

Geslo cele godine kulture glasi „Istorija morske obale“. Biće održan tradicionalni talinski pozorišni festival, u jednom hangaru za hidroavione, na kraju „kulturnog kilometra“ otvara se pomorski muzej, organizuju se vožnje kajakom kako bi se Talinjani podsetili da žive na moru. Sara Portner kaže: „Ljudi su veoma zainteresovani za sve što se događa. Razgovara se o priredbama, ali i o tome koji projekti još nisu ostvareni i da li će biti vremena da se ostvare“.

Talin ima najmanji budžet koji je bio do sada na raspolaganju nekoj prestonici kulture – umesto prvobitno predviđenih 40 miliona evra na raspolaganju je samo 16 miliona. Naime, i godina kulture je bila žrtva privredne krize. Međutim, ne vlada neko posebno uzbuđenje zbog toga, organizatori su se odrekli gostovanja nekoliko skupih zvezda i priliku pružili domaćim umetnicima.

Pozorište od slame

Najveći provizorni projekat u godini u kojoj je Talin evropska prestonica kulture je „pozorište od slame“, a njegov upravnik Tit Ojaso kaže: „Slama je skupljana na estonskim poljima. Kako smo želeli da je iskoristimo i kao instalaciju, i kao Pozorište Crna Kutija obojili smo je u crno. To je bilo i najskuplje na građevini. Ona je samo privremena, stajaće pet meseci tokom leta. Ali je jeftina, od biosirovina, sigurna je i vrlo zdrava“.

Na livadi ispred pozorišta može da se napravi piknik. Tamo su besplatne novine i nekoliko knjiga za čitanje. Svake večeri su savremene pozorišne predstave, gostuju umetnici i slobodne grupe iz cele Evrope koje je pronašao Tit Ojaso pripremajući godinu kulture. Gotovo svaka predstava u pozorištu od slame je rasprodata.

Autori: Silke Bartlik / Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon