Pozorište u kući, ali bukvalno!

Drakula u ovoj predstavi izgleda mlado i ima visok glas. Nosi crni plašt, koji je upravo skinuo sa čiviluka i prebacio preko ramena. Krvava radnja dešava se u maloj sali za konferenciju jednog Kelnskog hotela. Predstavu izvode samo dve glumice – Ane Šerliz i Eva Krajz. One igraju sve uloge, munjevitom brzinom menjaju kostime pred publikom, i iz sekunde u sekundu vešto menjaju boju glasa.

Većina ljudi u publici starija je od 50 godina. Danas se slavi 70. rođendan, a slavljenica je odlučila da svoje goste iznenadi ovom neobičnom predstavom i kaže da je ideja bila pun pogodak. „Zadivljena sam dinamikom ove predstave i sa koliko elana i entuzijazma se ona izvodi. Za sve nas, to je zaista nešto posebno. Ne moramo da idemo u pozorište – pozorište dolazi kod nas“, priča domaćica zabave.

Istog mišljenja su i njeni rođendanski gosti. Glumačka grupa „Pozorište u kući“, koju čine i još dve žene, nastupa i na drugim proslavama: u kafićima, hotelima, stanovima ili dvorištima. Glumice se sećaju da su se jednom znojile ispred kamina, drugi put ih je napolju iznenadila kiša, ali to nije umanjilo oduševljenje za posao kojim se bave. Njihovi privatni nastupi koštaju oko 600 evra. Ane Šerliz i Eva Krajz imaju klasično glumačko obrazovanje i dugogodišnje pozorišno iskustvo, a 2009. osnovale su ovo putujuće pozorište.

„Ovde ste u neposrednom kontaktu sa publikom; vidite kako vas gledaju, da li su prisutni, da li se smeju ili im je dosadno. Reaguje se na svaki detalj i više se ceni sve što radite. Mi kao glumice zaista znamo da se otkačimo. Svaka od nas igra više uloga. Glumimo i muškarce i žene i zaista je lepo to smenjivanje. Svaki put morate da date sve od sebe“, priča Ane Šerliz.

Od Drakule do božićnih bajki

Scenarije piše upravo ona: najčešće su to obrade filmova baziranih na klasičnim romanima, kao što je „Grof Drakula“, „Doktor Džekil i mister Hajd“ ili „Zvonar Bogorodičine crkve“, koje onda u kombinaciji slepstik komedije i horora donose na binu – zabavni komadi koje svi poznaju. U repertoaru imaju i dečje predstave i božićne bajke.

Za Ane Šerliz, povratak tradicionalnom pozorištu trenutno je nezamisliv. Ona uživa u kreativnoj slobodi koju joj ovo pozorište nudi, ceni druženje sa koleginicama i timski duh. „To je bio moj san još kada sam imala 14 godina. Da radim posao koji volim, sa kolegama kojima se radujem kada ih vidim.“

Autori: Kornelija Rabic / Boris Rabrenović

Odg. urednik: Nemanja Rujević