Prava robota - nova tema za zakonodavce?

Prva vest se tiče robota „koji trči brže od Useina Bolta“. Nazvan je – ne bez preterivanja - „Gepard“ i u udarnim vestima se prvi put našao u martu ove godine. Tada je, naime, uspeo da u trku dostigne brzinu od 30 kilometara na čas. Sada je postavio novi rekord: 45,5 km/h. Poređenja radi, Usein Bolt je u poslednjih 20 metara svog svetskog rekorda na 100 metara postigao brzinu od 44,7 kilometara na čas. Robota koji trči imitirajući pokrete geparda, napravila je američka firma Boston dajnemiks a finansirao Pentagon. Doduše, ova mašina još dosta zaostaje u odnosu na svog životinjskog uzora koji može da trči i dosta brže od sto na sat. Toga su svesni i naučnici Boston dajnemiksa koji su sami naglasili da njihovog mehaničkog pulena pokreće spoljni izvor struje, a i da je rekord postignut na pokretnoj traci a ne u prirodnim uslovima. Ali, u planu je već novi projekat: „Divlja mačka“, sličan robot koji će imati sopstvenu bateriju i moći da se slobodno kreće po terenu koji nije preterano zahtevan. Doduše, to kretanje će tada biti bitno sporije.

Pentagon traži borce?

Ova tema je posebno interesantna u jeku nove vrste antiterorističke borbe kakvu upravo vodi američka administracija – to je ciljano ubijanje terorista sa „crne liste“ američke vlade na kojoj krstićem ciljeve označava lično predsednik Barak Obama. Teroriste, mahom u Pakistanu, ubijaju bespilotne letilice. Pošto je „Gepard“ napravljen po narudžbi američkog Ministarstva odbrane, logično je pretpostaviti da će jednog dana neka usavršena verzija tog robota trčati poljima koja treba očistiti od neprijatelja, ili juriti teroriste kopnom umesto iz vazduha. Možda će to moći da budu čitave čete takvih robota. Da li je na pomolu varijacija na temu SkajNeta, robotske vojske koju je u seriji filmova „Terminator“ osmislio Pentagon (doduše, tamo se otela kontroli i uništila čovečanstvo)?

Za prava robota

Druga važna vest: roboti, kakvi god bili, posle nekog vremena počinju da izazivaju emocije ljudi, kao što je pokazalo istraživanje naučnice Kejt Darling sa Masačusetskog instituta za tehnologiju. To se posebno odnosi na robotiće u plišanoj formi kao što su mehanički psi marke Soni – vole ih i deca i odrasli. Darlingova prenosi i iskustvo jednog vojnika koji je u eksperimentu posmatrao kako jedan robot za demontažu mina, nalik na insekta, u jednoj akciji gubi nogu za nogom, zatim gori i na kraju se vuče jedinom preostalom nogom – poručnik američke armije je rekao da je to bio „neljudski prizor“. Što se veštačka inteligencija ljudskije ponaša, više se emotivno vezujemo za nju, prenosi Kajt Darling. Ona je zato predložila da i roboti dobiju svoja prava a da se pravnici pri formiranju kanona ugledaju na prava kućnih ljubimaca. Da li je na pomolu budućnost u kojoj se roboti-povratnici iz antiterorističkih vojnih intervencija bore za svoja prava u društvu? U različitim internet-forumima u Nemačkoj se o ovoj temi već naveliko diskutuje. Većina diskutanata na velikim portalima poput Gejmstara je – za robotska prava.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednik: Ivan Đerković