Pravi muškarci ne uzimaju ružičasta jaja!

Tekst je objavio bečki Standard, povodom skupa „Budi muško! Muškarci kao saveznici u borbi protiv nasilja u bivšoj Jugoslaviji“, koji je priredilo više organizacija: Bečki institut za međunarodni dijalog i saradnju, vidc.org i druge. Sponzori su Austrijska agencija za razvoj ADA i Evropska unija. Skup je bio prilika i za razgovor o polnim stereotipima na Balkanu sa stručnjacima iz Srbije i Hrvatske. „Više od deset godina posle ratova u bivšoj Jugoslaviji, u tim društvima su dominantni politički obojeni polni stereotipi“, prenosi Standard „složnu ocenu“ ovih stručnjaka. „Zbog toga su obnovljene uloge tradicionalnog mačo-tipa kao i jakog nacionalizma“, citira list Natka Gereša, direktora neprofitne organizacije mladih „Status M“ iz Zagreba, koji kaže da se „to ogleda i u političkim diskusijama“. Gereš dalje prenosi da društvo muškom polu sugeriše određene atribute koji čine „pravog muškarca“, pri čemu se podrazumeva da oni koji ne poprime prave osobine – nisu pravi muškarci.

„I mladi koji – većinom – ne znaju ništa o ratu, prijemčivi su za agresivne poruke“, citira dalje Standar Gerešove reči, dodajući da većina mladih posećuje i koncerte muzičara desničarske orijentacije. „Aktuelna debata o zdravstvenom obrazovanju u hrvatskih školama, u koje spada i seksualno obrazovanje, takođe je obeležena predrasudama, dodaje Nataša Bijelić iz zagrebačke nevladine organizacije CESI. Ona kaže da je crkva zaposela jake pozicije sa kojih upozorava da se deca tako vaspitavaju da postanu gejevi i lezbejke: „Optužuju nas da smo lobi feministkinja i homoseksualaca.“

„Marina Blagojević, naučna saradnica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, govori o jakom porastu nasilja među školskom decom. Kaže da u društvu umnogome vladaju osećanje nesigurnosti, ekonomska kriza, beznađe i ekstremizam. Da se zločincima daje za pravo – tako da jedan poznati beogradski huligan ima svoju zajednicu obožavalaca. Razlikovanje između ispravnog i pogrešnog je zamagljeno, prenosi Blagojevićeva, koja navodi da postoji razlika između zemalja u procesu političke tranzicije i zapadnih društava: u ovim prvim, proces suočavanja sa prošlošću je na samom početku. Ona kaže i da mnogo ljudi ima oružje i da, ako neko dete u školi ima probleme, može da se desi da roditelj dođe u školu sa oružjem.“

Sagovornica bečkog dnevnika ipak gaji i optimizam, jer smatra da proces uspostavljanja ravnopravnosti polova ne može da se zaustavi. Ona smatra da, i pored toga što to široka javnost možda ne primećuje, na mikro-nivou već ima promena.

Polni stereotipi su još jaki i u Nemačkoj, piše portal Nojevestfeliše.de: „Šta se krije u ružičastim kinder-jajima na kojima piše: samo za devojčice? Dvogodišnji Maks to nikada neće saznati. Njegova mama je odbila da mu kupi ružičasto jaje – iako ga je već bio uzeo u ruke. Umesto toga, stavila je u korpu plavo jaje sa natpisom: samo za dečake. A onda je rekla sinu da je ono drugo jaje bilo samo za devojčice. Upamtiće on to. Ovo je bizarna epizoda iz samoposluge, kojom se profesorka iz Paderborna, Barbara Rentorf, poslužila da ukaže na to kako mi svakodnevno obnavljamo polne stereotipe, i to sa rezultatom da još uvek žene postaju frizerke ili nastavnice – a muškarci vozači kamiona ili inženjeri.“

„Devojčice vole ružičasto – ali, zašto? Zato što se to sviđa njihovim majkama, kažu jedni. A drugi podsećaju da je u sve prste umešala i industrija igračaka koja može da dvostruko postavlja – i prodaje – trendove: za devojčice i za dečake. Hamburška istraživačica polnih uloga Stivi Šmigel je zato osnovala inicijativu protiv „rozifikacije“ dečjeg života. To je kampanja protiv proizvoda, reklamnih sadržaja i marketinških strategija koje devojčicama nameću ograničenu polnu ulogu. Rozifikacija podjednako pogađa i devojčice i dečake.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković