Prazne stolice na Islamskoj konferenciji

Muslimanska deca ne moraju više da idu u džamiju na časove islama. Nastava islama je sada u školama u Severnoj Rajni-Vestfaliji deo svakodnevnice. Ali šta je sa muslimanskim grobljima i praznicima? Savezne pokrajine Hamburg i Bremen želele bi to pitanje da regulišu državnim sporazumom. Ali ostale pokrajine su daleko od toga. Islamska konferencija je zapravo glavna instanca za dijalog između države i muslimana u Nemačkoj. Etablirao ju je bivši ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble (CDU) 2006. godine. Cilj islamske konferencije je unaprediti saradnju između muslimanskih udruženja i države. Razgovori su se do sada svodili na mogućnost izjednačavanja džamija sa crkvama i islamske veronauke u školama. Diskutovalo se i o islamskom fanatizmu i opasnosti koje on predstavlja za bezbednost u Nemačkoj.

Bezbednost umesto dijaloga

Onda je došlo do svađe. Pre dve godine su dva velika muslimanska udruženja izašla iz konferencije – Centralni savet muslimana zbog toga što je tražio da se muslimani odmah priznaju kao verska grupa u Nemačkoj, a Islamsko veće je isključeno jer je nemačka policija povela istragu protiv njegovog udruženja koji se zove „Mili Gorus“.

Bivši nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer pooštrio je mere bezbednosti u Nemačkoj. To je naišlo na velike kritike predstavnika muslimana. Tako je pred početak konferencije u utorak (7.5.) u Berlinu De Mezijeru zamereno da u prvi plan stavlja terorizam i bezbednost, a ne dijalog i saradnju sa predstavnicima muslimana. Pet odsto nemačkog stanovništva čine muslimani. Muslimani, uprkos njihovom stalnom porastu, politički nisu adekvatno predstavljeni, naglašava istoričar, profesor Tomas Grosbelting sa Univerziteta u Minsteru. Razlog je, naglašava on, to što su crkve i država još uvek usko povezani. I dalje postoji porez za crkve, veronauka u državnim školama, a predstavnici crkava zastupljeni su u programskim savetima javnih RTV-servisa.“

Isti zakon za sve

Nemačka ima državni zakon o crkvama, a potreban joj je zakon koji bi regulisao prava svih vera i koji bi definisao odnos između države i religije. „Tek kada se država podjednako distancira od svih vera, ona može od svih njih da traži da se podjednako pridržavaju prava i zakona, kaže Grosbelting i dodaje da država u tom slučaju sve vere mora podjednako da podržava. S druge strane, profesor Grosbelting apeluje na islamske zajednice da se bolje organizuju, kako bi pravno i politički bili u ravnopravnijem položaju sa hrišćanskim zajednicama i kako bi bolje participirali u nemačkom društvu. On smatra da je vidljiv napredak po pitanju uvođenja islamske veronauke u školama u celoj Nemačkoj, ali i da ne bi trebalo odbaciti ideju o tome da muslimani imaju pravo na svoje islamske praznike.

Islamskoj konferenciji potrebna je neka vrsta „generalnog remonta“, smatra Ajman Mazjek, predsedavajući Centralnom savetu muslimana, koje predstavlja 300 nemačkih opština i gradova. Predsedavajući Islamskom veću, Ali Kizilkaja, islamsku konferenciju naziva „vozom koji se kreće u pogrešnom smeru“, jer je ustanovljena na nepoverenju i jer je razlog za njeno postojanje baziran na razmišljanima o tome kako poboljšati bezbednost. Tako će i ovog utorka na konferenciji, kojoj prisustvuje turska, poludržavna organizacija „Ditib“, zajednica alevita i još dva manja udruženja, mnoge stolice ostati prazne.

Autori: Štefan Dege / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković