Pred 200 godina je umro Imanuel Kant

Pre tacno 200 godina je umro jedan od najvecih mislilaca u sitoriji filozofije, Imanuel Kant. Njegovi Kantovi pojmovi su danas nezobilazni u svim sverama ljudskog mišljenja i delovanja. Ucestalo su i zloupotrebljavani u tekucim politickim rapravama, na primer, u onoj o "staroj Evropi", pa o "dokazu egzistencije Boga", o "kategorickom imperativu" u vreme rata u Iraku. Ime ovog mislioca se stavlja i na etikete današnje i makrobioticke isrhane (pa kada je Kant o tom pojmi i pisao). Danas je Kantov dan. Dan kada niko u intelektualnom svetu ne pomišlja Nemac, zapadno-Evropljanin, ili okcidentalista. Kantova pravila važe za uvek i svuda. To misli i nemacki ministar inostranih poslova, Joška Fišer, koji je danas ritualno posetio Kantov grob u Kalinjingradu. "On je jedan od najvecih filozofa. Citao sam sva njegova važna dela. Smatram da je on i danas važn za politicko mošljenje, posebno njegov veliki spis "Vecni mir", baš u tekucim raspravama je opet u središtu interesovanja. Kantove ideje, njegova filozofija prakticizma, njegova etika, kategoricki imperativ, kritika teoretskog uma, sve su to pojnovim od trajnog znacaja za okcidentalnu msiao. Tu se prevazilaze okviri Nemacke", kaže minista inostranih poslova Joška Fišer. Ministar je baš razgaljen kada je rec o velikom nemackom filozfou iz Kenigsberga, danas Kalinjingrada. Nije on jedini oduševljen Kantom. Više od 1,5 miliona jedinica se navodi u bibliografskim podacima o velikanu klasicne filozofije. Objavila ih je Zadužbina Kanta, povodom godišnjice njegove smrti. Održava se tim povodom niz manifestacija, širom sveta, u Nemackoj, na Novom Zelandu, u Francuskoj, u Rusiji, Austriji, Španiji. Luksemburgu, Italiji i Kini. Konacno, Kantove poruke nisu vezano za odredeno geografsko podrucje, pa ni ograniceno vreme, niti za zatvoreni kulturni krug. Kant živi i recipirase izvan vremena i prostora. Tri kritike, "Kritike cistog uma", "Kritika pratkicnog uma" i "Kritika rasudne snage", napisane u periodu od 1781 do 1790, su Kantova kljucna dela. Bilo je to vreme neposredno posle francuske revolucije. A prosvecenost je jedan od kljucnih pojmova za razumevanje Kantove misli. "Šta je prosvecenost?" je i naslov Kantovog teksta koji je imao ogromnog uticaja u sveoj vreme. Odgovor na postavljeno pitanje nudi Kant recenicom "Izlaz coveka iz njegove sopstvene dužnicke neumornosti". Odmah sledi i apel: "Imaj hrabrosti, da sebe poslužiš svojim sopstvenim razumom." Poznati Kantov biograf, Manfred Kin, kaže o "Kritici cistog uma". "Kant tvrdi da je kopernikanski obrt u filozofiji u tome što se do sada uvek verovalo da stvari jedinstveno uticu na stvari. Ne, kaže on, nije tako, nego obratno: Mi konstruišemo svet, mi smo daleko važniji od spoznaje stvari, od samih stvari. Zapravo mi i ne možemo da spoznamo stvari, možemo da spoznamo samo pojavnost stvari", kaže Manfred Kin. U "Kritici prakticnog uma" se onda postavlja pitanje ne spoznaje, nego "šta ciniti". I tu Kant nudi odgovor: "Deluj prema svojoj obavezi i tako da maksima tvoje volje uvek bude i princip sveopšteg zakonodavstva". Do danas važi ova Kantova misao. Konacno, postavlja Kant i pitanje boga, i nade covekove. Odogovr filozofa je u cinjenici da se moralan može biti samo ako se veruje u Boga i besmrtnost.