"Predrasude, diskriminacija, manjine"

Otkud toliko stereotipa, predrasuda pa i povremene mržnje prema drugima u državi koja ima za cilj približavanje EU i na kraju punopravno članstvo. Jedan od razloga leži u veoma teškoj, skoro dramatičnoj privrednoj situaciji. Da bi se konkretno Srbija vratila na nivo standarda kakav je bio neposredno pred raspad bivše Jugoslavije bilo bi joj potrebno više od dvadeset godina – rečeno je na tribini uz argunmentaciju koju su iznijeli ekonomski stručnjaci. U takvoj, opštoj situaciji beznađa stereotpi i predrasude prema drugima se umnožavaju velikom brzinom. Problem je, međutim, što te predsrasude u svojim izjavama forsiraju i političari – kaže za Radio Dojče vele jedan od organizatora skupa Miloš Đajić:

«Imali smo priliku da baš na medijima slušamo visoke zvaničnike politike, takoreći 'elitu', koja se povoom referenduma u Crnoj Gori, pošto je to najsvežija tema, izjašnjavala veoma grubim rečima, da ne kažem diskriminatorskim odnosnom prema Crnogorcima, prema drugim nacijamja koje žive u Crnoj Gori i koje su glasale za nezavisnost Crne Gore».

Naš sagovornik smatra da prozivke koje su upućene posebno na adresu crnogorskih Albanaaca, da su njihovi glasovi presudno uticali na pobjedu premijera Mila Đukanovića, mogu se negativno da odraze na položaj Srba na Kosovu:

«Politika je nekako kratke pameti, i ta priča. Jer, nekako niko da se seti da imamo isti takav slučaj trenutno na Kosovu i drugu manjinu i to je srpska manjina. Šta možemo da očekujemo u odnosu njih prema toj manjini u okviru njihovih granica koje su pod UN».

Pogotovo ako se ima u vidu da na tako rovitim prostorima nije potreban veći povod za izbijanje nasilja ili dodatnu mržnju prema pripadnicima druge nacije ili vjere. Koliko država Srbija čini da u svojim okvirima radi na iskorjenjivanju predrasuda i zaštiti nacionalnih manjina? Tamaš Korhec, koji u Skupštini Vojvodine već dva mandata drži resor zaštite nacionalnih manjina, iznosi više pozitivnih primjera saradnje sa vlastima u Beogradu po tom pitanju, ali i navodi:

«Republika Srbija nema nijedan organ uprave koji bi se bavio pitanjem položaja i prava nacionalnih manjina. Izgleda, da nakon nestanka savezne države jedino će to ministarstvo, koje je bez nadležnosti postojalo na nivou Državne zajednice, jedino će ono prestati da funkcioniše i, zapravo, ta materija će biti tretirana ispod nivoa, recimo, pitanja dijaspore. Na neki način to, ipak, simbolički ukazuje način kako se to pitanje tretira».