Predrasude opasne po život

Studija univerziteta u Bilefeldu donosi rezultate proučavanja predrasuda u nemačkom društvu od 2002. godine do danas. Potpredsednik Bundestaga Volfgang Tirze, koji je pratio taj projekt od samog početka, ističe njegovu „fatalnu aktuelnost“, s obzirom na nedavno rasvetljenu seriju ubistava malih preduzetnika stranog porekla. Društvo konačno mora da se suoči sa činjenicom da u Nemačkoj postoji neonacistička mreža i klima „u kojoj su osumnjičeni prvo članovi porodica žrtava“, kaže on.

Šef istraživačkog tima Vilhelm Hajtmajer sa univerziteta u Bilefeldu obrazložio je rezultate i zaključke studije koji na prvi pogled zvuče oprečno: iako je u vremenu u kojem se vršilo ispitivanje zastupljenost desno-ekstremnih stavova pala sa 13,6 odsto na 9,2 procenta, opasnost od radikalne desnice nije smanjena. Spremnost na nasilje očigledno je kod osoba desnoekstremističkih uverenja znatno veća nego kod osoba drugačijih svetonazora. Direktna povezanost između mizantropskih, rasističkih i šovinističkih stavova i izvršenih zločina, poput neonacističkih ubistava, ne može se, naravno, dokazati, ali anketama može da se ustanovi u kojoj meri se nasilje u širokim masama toleriše pa čak i podržava.

Zabrana NPD-a nije dovoljna

Potpredsednik Bundestaga Volfgang Tirze upozorio je da se opasnost od desnog ekstremizma ne sme svesti na zabranu desnoekstremističke stranke NPD, za šta se i on zalaže.

Rukovodilac projekta Hajtmajer, razlog za nizak prag tolerancije na nasilje uočava pre svega u društvenom raslojavanju zemlje. On govori o deceniji u kojoj su „ispali neki osigurači“, koju su obeležili događaji-signali: teroristički napadi od 11. septembra 2001. i njihove posledice po Nemačku, a tu su još i sve veća socijalna nejednakost i finansijska kriza koja traje još od 2008. godine.

Kada će pući?

Takav razvoj događaja doveo je do gubitka poverenja u demokratiju i osećaja nemoći. Ni za jednu krizu se ne može naći rešenje, stoji u zaključcima studije. Radi se o „trajnoj situaciji sa eksplozivnim potencijalom“. Indirektno, i politika je kriva za takav razvoj, zaključuje sociolog Hajtmajer, ali ne želi da dalje, kako kaže „udara po njoj“ jer smatra da to dodatno ugrožava demokratiju.

A koliko je krhak taj demokratski duh zajednice ilustruje opsežni statistički materijal o „Stanju u Nemačkoj“ u raznim aspektima jer ta, prema autorima, jedinstvena dugoročna studija takve vrste u svetu, ne „meri“ samo neprijateljstvo prema strancima, nego i diskriminaciju ljudi iz raznoraznih razloga: etničkih, kulturoloških, verskih, socijalnih, telesnih ili seksualnih.

Projekt koji je upravo završen finansiralo je više fondacija, samo ona Folksvagenova sa 2,7 miliona evra. Naučnici žale što se ona sada mora okončati, ali se nadaju da to ipak nije i definitivni kraj tog istraživanja, pogotovo sada, u svetlosti šokantne serije neonacističkih ubistava. Podršku Volfganga Tirzea već imaju. „Nadam se da će projakat biti nastavljen“, kaže potpredsednik nemačkog Bundestaga.

Autori: Marsel Firstenau / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković