Predsednički izbori na Kipru

Brojke ne govore ništa dobro o sunčanom ostrvu na jugoistočnom kraju Evrope: nezaposlenost od 15 odsto je ujedno i najveća od podele Kipra 1974. Zaduženost od 85 odsto bruto društvenog proizvoda, je znatno viša od one pre pet godina kada je bila ispod 50 odsto.

Andreas Teofanos, direktor Centra za evropske studije i međunarodni razvoj na Univerzitetu u Nikoziji smatra da je isprepletenost kiparskog bankarskog sektora sa grčkom privredom važan razlog za brzi pad: "Kada je kriza zahvatila Grčku, to je pogodilo i nas. Otpisivanjem dugova izgubili smo peko noći 25 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP)". Kiparske banke su držale grčke državne obveznice, i oprostom duga morale su iznenada da odustanu od 4,5 milijarde evra. Teofanos kaže da su drugi razlog za finansijske probleme zemlje visoki izdaci države: "Izdaci u međuvremenu čine polovinu BDP. I to je opasno". Kipar ima previše zaposlenih u javnom sektoru, plate su previsoke, sistem socijalnog osiguranja previše darežljiv i time preskup.

Bum uprkos podeli

Kiparska privreda je 60-ih godina doživela pravi procvat. Čak ni invazija turskih snaga u severnom delu zemlje 1974, nije mogla da nanese veću štetu, kaže istoričar Hajnc Rihter. Pri tom je podela nanela značajne promene stanovništu: "Odjednom je svaki treći kiparski Grk bio izbeglica. Situacija se može porediti samo sa onom u Nemačkoj 1945". Kada je prvi put došao u Kipar 1979. video je poslednje gradove sa šatorima. "Za to vreme uspeli su da uklone posledice invazije i razviju privredu", kaže Rihter.
Kiprani će naravno sada da preduzmu neophodne reforme, kaže Andreas Teofanos. Ali on umesto striktnog programa štednje kao na primer u Grčkoj, radije predlaže umereni tempo za sprovođenje neophodnih reformi u javnom sektoru, u suprotnom bi kriza mogla da raste, ističe taj naučnik.

Pranje novca za Rusiju i kolonijalno nasleđe

Sada se mora stimulisati privredni rast, kaže Teofanos. Uslužne delatnosti čine 80 odsto privrede. S jedne strane je turizam koji je neophodno modernizovati, kako tvrde stručnjaci. Sa druge strane je bankarski sektor. Ranije su vođeni poslovi sa arapskim svetom. Već dve decenije niski porezi privlače sve više Rusa u zemlju. Kipar i Rusija već dugo imaju dobre odnose na političkom, kulturnom i religijskom nivou. Malo ostrvo služi za pranje ruskog novca.

Kiprani i njihova uprava su efikasni, kaže istoričar Hajnc Rihter. 70 godina britanske kolonijalne vlasti ostavili su pozitivno nasleđe: "Uopše ne sumnjam da će se Kipar ponovo oporaviti".

U to je ubeđen i naučnik Andreas Teofanos. Kipar nije sam sebi stvorio probleme, već su oni došli spolja - pre svega zbog povezanosti sa grčkom privredom: "Da nema problema sa bankama i povezanosti sa Grčkom, ne bi nam bio potreban ni evropski stabilizacioni mehanizam za izlaženje iz krize".

Favorit je Nikos Anastasiadis

Značajnu ulogu u privrednom oporavku zemlje imaće novi predsednik zemlje, koga Kiprani biraju u nedelju 17. februara. Prema aktuelnim anketama, najveći favorit za šefa države je Nikos Anastasiadis, premda se njegova pobeda očekuje tek u drugom izbornom krugu. Dosadašnji predsednik Dimitris Hristofijas sebe je rado označavao kao komunistu. To, kao i njegovo nevešto predstavljanje na međunarodnom parketu, znatno su otežali političke odnose zemlje, smatraju posmatrači.

Ali to bi moglo da se promeni sa novim predsednikom, smatra istoričar Rihter: "Nikos Anastasiadis je zapadnoorijentisani menadžerski tip, koji će biti otvoreniji prema privredi i koji zna da prepozna probleme".
Ali budući predsednik neće moći sam da reši te probleme, smatra Andreas Teofanos: "Kiparsko društvo hoće nov, pozitivan početak. Ali nama je potrebna i solidarnost naših partnera." Reč je o pomoći od 17,5 milijardi evra koje je Kipar još proletos zatražio od EU.

Autori: Dafne Gratvol / Ivana Ivanović
Odg. Urednica: Dijana Roščić