Predsednički izbori u Francuskoj

Razlog što je gotovo nemoguće proceniti čiji su izgledi za pobedu na izborima najveći je činjenica da je još uvek oko 35 do čak 50 odsto biračkog tela u Francuskoj neodlučno. Što se tiče onih koji su odlučili da ne glasaju njih je prema procenama upućenih oko 19 odsto.

"Ne, neću glasati. Zato što sam izgubila poverenje u političare. Obećavaju mnogo – a na kraju se od toga ništa ne ostvari...", kaže jedna Francuskinja, koja je naročito razočarana činjenicom da političari najmanje čine za one kojima pomoć je najpotrebnija a to su recimo osobe sa invaliditetom.

Broj onih koji neće izaći na izbore i ovoga puta bilo je teško prognozirati.

"Mi Francuzi nemamo običaj da govorimo o tome da nećemo izaći na glasanje. S druge strane, kada se govori o zaštiti gradjanskih interesa izbori su obično na prvom mestu...", pojašnjava Žan Danijel Levi iz CSA Instituta za istraživanje javnog mnenja.

Neodlučnih je ipak i dalje najviše:

"Glasaću, ali za koga to je nagradno pitanje"...

"Još uvek ne znam, ali imam još nešto vremena da razmislim..." - kažu neki od neodlučnih gradjana Francuske.

Ovoga puta pravo glasa na predsedničkim izborima ima daleko više gradjana. Zato što oni koji napune 18 godina više ne moraju u opštine da bi se prijavili za glasanje, već se na biračkim spiskovima njihova imena pojavaljuju automatski. I dalje medjutim postoji problem ažurnog unošenja imena stranca u spiskove, naročito onih koji su francuski pasoš dobili u proteklih godinu dana. Zato su se neki muzičari dosetili da na svojim kompakt diskovima ponude i formular za prijavljivanje koji se mora predati u obližnjim opštinama.

Kada je o poslednjim istraživanjima francuskog javnog mnenja uoči samih izbora reč, ona ukazuju na izvesne promene u rejtinzima predsedničkih kandidata. Kandidat ekstremne desnice Žan Mari Le Pen je prema poslednjim anketama pretekao kandidata centra Bajrua što ga dakle čini trećim najjačim kandidatom u predsedničkoj izbornoj trci. Prema istraživanju Instituta CSA, Le Pen bi mogao računati na 16,5 odsto glasova.

Najviše anketiranih i dalje bi glasalo za kandidata desnice Nikolu Sarkozija, tačnije njih 26,5 odsto, dok je na drugom mestu kandidat socijalista Segolen Roajal sa eventualnih 25,5 odsto glasova. Ovo istraživanje pokazuje i da bi za Sarkozija kao i za Roajalovu glasalo za pola odsto manje birača nego što je to bio slučaj u ranijim anketama. Isto važi i za kandidata Unije za francusku demokratiju Fransoa Bajrua sa 16 odsto mogućih glasova birača.

Iz istraživanja CSA instituta proističe i da bi najjači kandidati ukoliko dodje do drugog kruga glasanja, Nikola Sarkozi i Segolen Roajal bili prilično izjednačeni.