Predsednik koji gleda u oči

Fajnenšel Tajms Dojčland o inauguraciji u Vašingtonu piše:

„U pristupnom govoru Barak Obama ponovo je podsetio na američku istoriju kao istoriju mukotrpnog rada i velikih izazova, spremnosti na žrtvovanje i angažovanja za ostvarivanje večnih nacionalnih vrednosti i u mračnim i ledenim vremenima. To je bilo samopotvrđivanje u kome su sve struje mogle da nađu svoje mesto i čiji je cilj bio da se zaleče stare rane“.

Teško ostvarljiva očekivanja

List Rojtlingen general-ancajger komentariše:

„Očekivanja od Obame su tako velika da teško da bi ih bilo ko ispunio. Ali, dobro je znati da u Belu kuću ulazi neko ko je human, ko ljudima gleda u oči i spreman je da im priđe i razume ih“.

Komentator Nirnberger cajtunga upozorava šta sve očekuje novog predsednika i piše:

„Posle euforičnog slavlja Barak Obama suočiće se vrlo brzo sa realnošću. Moraće da rešava ne samo finansijsku krizu, nego da se bavi i Irakom, Avganistanom i Bliskim istokom. Ali, onaj ko je tokom predizborne kampanje oduševljavao građane porukom "da, mi možemo“ mora biti u stanju da se suoči sa tim izazovima. 44. predsednik SAD nema nikakvu poštedu – svim tim problemima moraće da se bavi već od danas“.

Obama ima istorijsku šansu

Komentator bonskog General ancajgera piše:

„Americi je potrebna ličnost koja će integrisati zemlju. Americi je potreban predsednik koji vodi, motiviše, govori neprijatne istine i nudi ubedljiva rešenja. Americi je potreban predsednik koji će voditi svetsku supersilu, a time i svet kroz veliku krizu. Amerika ima Baraka Obamu. A Obama ima istorijsku šansu".

Pucnji u budućnost zemlje

Mnogi se bave ubistvom u centru Moskve – Stanislava Markelova, advokata koji se bavio ljudskim pravima i protivio prevremenom puštanju iz zatvora pukovnika osuđenog za ubistvo u Čečeniji i novinarke Anastazije Baburove koja je bila sa njim. Tako list Lauzicer rundšau piše:

„Režim koji veruje da može bez slobodnog protoka informacija i potpune zaštite zakonskih prava osuđen je na propast. Tako su pucnji na novinare koji istinito pišu i advokate koji štite ljudska prava pucnji u budućnost zemlje. To što nemački političari i dalje smatraju da sa Putinom i njegovim istomišljenicima slave, kao nedavno u Drezdenu, i što je jedan bivši nemački kancelar plaćen za poslove sa takvim režimom čini krv prolivenu u Moskvi i našom sramotom i hipotekom na našu budućnost", piše „Lauzicer rundšau".

Komentator minhenskog Zidojče cajtunga primećuje:

„Rusija se isto toliko brinula o krivcima u čečenskom ratu koliko i o njegovim žrtvama. Ona bi najradije zaboravila to strašno vreme. Ali, sve dok ispred vrata Kremlja budu ostavljani leševi advokata i novinara koji su prekinuli tu ćutnju, u tome neće uspeti".

Veza sa rizikom

Više listova komentariše i preuzimanje 35 odsto akcija američkog automobilskog koncerna Krajsler, koji je inače u velikoj krizi, od strane italijanskog Fiata. List Berzen cajtung iz Frankfurta na Majni tako piše:

„Fiat je prva automobilska kompanija u svetu koja reaguje na krizu ne tražeći pomoć države. Ali, malo ko je očekivao da će preuzeti Krajsler. U toj vezi ima mnogo sinergije: Krajsleru je neophodan nou-hau kada je reč o malim automobilima i zaštiti životne sredine. Fiatu je potreban pristup američkom tržištu kome će sada – preko Krajslerovih salona – imati lakši pristup. Međutim, u vezi ima i rizika. Krajsler je sigurno najslabiji među tri ugrožena američka automobilska džina. Neki stručnjaci misle da neće ni preživeti sadašnju krizu. Fiat se, dakle, našao na poledici. Međutim, bar je obezbedio da ne mora da ulaže nikakav novac. U svakom slučaju, to je početak konsolidacije na svetskom nivou posle koga će automobilska industrija biti sasvim drugačija".

Da li je to uspešan posao?

List Noje osnabriker cajtung piše:

„Fiat zna da je suviše mali da bi sam opstao na svetskom tržištu. Razgovori o kooperaciji sa Dajmlerom, BMW-om i francuskom automobilskom industrijom očigledno nisu doneli rezultate. Ako ništa drugo, Krajsler u SAD obezbeđuje trgovinsku mrežu. Ali, da li je to dovoljno za uspešan posao? Naime, ostaje pitanje – koliko će još opstati Krajsler?"

Najzad, sumnjičav je i komentator Fajnenšel Tajmsa Dojčland koji konstatuje da kao plan sve dobro zvuči, ali onda upozorava:

„To što šef Fiata o poslu u SAD govori kao o šansi za svoj koncern svedoči o nedostatku smisla za realnost. Među tri posrnula američka proizvođača automobila Krajsler je u najgoroj situaciji - u decembru je prodaja pala za neverovatna 53 procenta. Čak i ako Fiat ne mora da ulaže nikakvu gotovinu milioni dolara koje iz nedelje u nedelju gubi Krajsler opteretiće poslovni bilans Italijana".