Predstava koju je došla da vidi tajna služba

Ne događa se baš često da se iranska tajna služba zanima za program nekog nemačkog pozorišta. Ali teatru Krefeld-Menhengladbah to je uspelo zahvaljujući predstavi autorke i rediteljke Šabnam Toluej. Njena predstava "Bahman-Bagdad" najpre je trebalo da bude izvedena u Teheranu 2003. godine. Probe su već bile u punom zamahu, ali kratko uoči premijere predstava je zabranjena - kao što to u ovakim slučajevima biva - bez objašnjenja.

"Čula sam da je jedan od razloga za zabranu naše predstave bio taj što je anti-ratna, što ismejava rat između Irana i Iraka", priča Šabnam Toluej, koja sada režira u Menhengladbahu umesto u Teheranu: "Navodno im je smetalo što se vrednosti koje se u Iranu smatraju važnima, ismejavaju. Ali to nije istina! To jeste anti-ratni komad, ali u njemu se nikakve vrednosti ne ismejavaju ".

Naslov predstave koju potpisuju Šabnam Toluej i Amir Age odnosi se na dve marke cigareta iz Irana i Iraka, zemalja koje su između 1980. i 1988. vodile rat, čije se posledice i danas osećaju u njihovom društvu. Međutim, radnja u predstavi se vrti oko priče dvoje mladih ljudi, njihove suzdržane ljubavne priče. Da bi ostavio utisak na ženu u koju je zaljubljen, ali da bi se i sam osećao kao junak, mladić se hvali svojim ratnim iskustvima.

Ona sa druge strane samo želi svoj mir. U stanu prijateljice pronašla je sklonište od nasilnog supruga, a onda je neprestano saleće mladi ratnik. Njih dvoje ne mogu da izgrade nikakav odnos, između njih se ne rađa poverenje. Oni kriju svoje pravo "ja" - ona svoje snove o tome da pobegne iz zemlje i postane pijanistkinja, a on istinu o sebi - da je zapravo psihički teško bolestan i da vodi mučan, jadan život.

Pretnja spolja

Tokom čitave predstave njih dvoje lažu - jedan drugog i same sebe. "U svakom društvu pod represijama čovek, prema mom mišljenju, potiskuje jedan deo svog identiteta i istine", kaže autorka. Otuda je njen komad psihogram zemlje u kojoj su se ljudi potpuno povukli u privatnost, u svoje stanove, iz kojih protagonisti ove predstave celo veče ne izlaze. Spolja povremeno prodire jedno stablo koje za mladu ženu predstavlja pretnju.

Ta pretnja spolja je Šabnam Toluej svojevremeno počela da ugrožava egzistenciju: dobila je zabranu rada u Islamskoj Republici Iranu. Kao sledbenica Baha'ija pripada "pogrešnoj" religiji. "Rečeno mi je da moram da postanem muslimanka da bih ponovo dobila dozvolu za rad. Ja nemam ništa protiv islama ili muslimana, ali da jednostavno promenim veru? To je nešto vrlo lično, kao da neko od tebe traži da promeniš svoje ime".

Ona se ne boji

Šabnam Toluej je napustila Iran. Od 2004. živi u Parizu. Kaže da je nije strah, čak ni od iranske tajne služe koja prati njen rad i u Nemačkoj. "Nikada nisam bila u zatvoru i nikada nisam bila u životnoj opasnosti. Ni ovde me ne proganjaju. Razlog zbog kojeg sam otišla iz Irana je što tamo nisam smela da radim".

Veliki izazov je bio kako predstavu prilagoditi nemačkoj publici, zato što se ne uklapa u uvrežene zapadnjačke klišee o potlačenim ženama. Kao rediteljka Šabnam Toluej je morala da nađe potpuno drugačije slike za zapadnjačku publiku. To nije uvek bilo lako. Sa druge strane, u Menhengladbahu nema ograničenja zbog cenzure. "Zato su neke scene, koje su u originalu oprezne metafore, vrlo konkretne", objašnjava Toluej.

Šabnam Toluej raduje što predstavu može da prikaže na Zapadu, ali...: "Srećna sam, ali to ostavlja i gorak ukus u ustima. Zašto ne možemo u svojoj zemlji da kažemo ono što želimo? Ovde sada vodimo normalan život, ali ne smemo da zaboravimo: upravo u ovom trenutku mnogo ljudi u Iranu sedi u zatvorima. I ne može da živi normalno".

Autori: A. Bah / D. Dragojević

Odg. urednica: I. Ivanović