Predstavnik EU u "trojci" za Kosovo: "Nema saglasnosti o Ahtisarijevom planu"

Mogu da vam prensem po kojoj ćemo filozofiji raditi, na koji način ćemo misiji pristupiti, kazao je Volfgang Išinger u intervjuu za Dojče vele, i nastavio: «Saglasni smo da misija trojke treb ada otvori mogućnost za postizanje dogovora zainteresovanih strana, Beograda i Prištine. Saglasni smo i da bi eventualni uspeh u razgovorima bio uspeh za Beograd i Prištinu. Saglasni smo i da će eventualni neuspeh biti neuspeh Beograda i Prištine. Misiju naše trojke definišemo kao ponudu dvoma stranama da dođu do najboljeg mogućeg ishoda a što bi bilo rešenje za Kosovo do kojeg se došlo pregovorima. Svako drugo rešenje predstavljalo bi tek drugi izbor a misija trojke smatra da to ne može biti u interesu niti jedne strane. Odlazimo u region sa čvrstomnamerom da obe strane podsetimo da će uspeh misije biti njiov uspeh i da je u njihovom interesu. Uspeh je njihov a ne naš.»

Išinger je ukazao da je već mnogo godina u diplomatiji i da će ovoj misiji posvetiti veliku pažnju, pa je dodao: «Učiniću sve što je u mojoj moći da dođemo do uspešnog ishoda. Jasno je, svakako, da neću spekulisati o tome šta će se desiti ako ova misija propadne. Optimista sam i verujem da možemo nešto da promenimo.» Nemački diplomata je potvrdio da među članicama Kontakt-grupe postoje razlike u viđenju budućnosti Kosova: «Radujem se, ipak, što mogu da kažem da je, kada je o filozofiji, rokovima, pristupu ovoj misiji bilo vrlo jednostavno postići saglasnost. U misiji trojke već sada vlada pristojna doza jedinstva.»

Upitan da li je plan Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti za Kosovo odbačen, Volfgang Išinger je kazao: «Treba sagledati činjenice. Stanje na Kosovu je isto kao i 1999. Svi znaju kakva je situacija. Diplomatski gledano, Ahtisarijev plan je jedini plan koji je zvanično predložen. Podržao ga je generalni skeretar Ujedinjenih nacija. Podnet je Savetu bezbednosti, iako u njemu nije prihvaćen. Moramo, međutim, da priznamo da u ovom trenutku saglanost oko takvog dokumenta nije moguća. Makar danas ne. Stoga ćemo upitati zainteresovane strane dali imaju neke bolje ideje. Sve je na njima.»

Komentarišući svoj optimizam da bi Beograd i Priština, posle svog vremena koje su već imali za pregovore, baš sada mogli da približe stavove, Išinger je zaključio: «Ako bi obe strane prihvatile činjenicu da svaka alternativa rešenju do kojeg se odšlo pregovorima za njih predstavlja lošije rešenje od dogovora, trebalo bi da budu u stanju da dogovor postignu. U međunaordnim odnosima nikada nije sasvim nemoguće da se postigne dogovor. To je uvek samo pitanje političke volje.»