Preduga potraga za nestalima

Bez obzira na to što je do sada, ne samo u Bosni i Hercegovini već i u celom regionu, pronađeno i identifikovano 70 odsto nestalih u proteklom ratu, porodice neće biti zadovoljne dok se ne nađe i poslednje telo. Priča Milijane Bojić, koja je izbegla iz Sarajeva u Banjaluku početkom rata i koja je izgubila šest članova porodice, do danas nije završena. Ona još traga za posmrtnim ostacima tri brata čiji su samo delovi tijela do danas pronađeni: „Znam šta to znači tragati, ne spavati, razmišljati o tome gde se nalazi taj neko ko je deo vaše krvi, vaše porodice, do koga ne možete da dođete. Posebno znam kako je majkama, jer imam majku od 84 godine koja sanja o tome da nađe lobanju svog sina i stavi je tamo gde pripada, gde joj je mjesto. Da i ona može mirno da sklopi oči“.

Skeleti stoje već 15 i više godina

Milijana Bojić je i na čelu područne kancelarije Instituta za nestala lica BiH u Banjaluci. Iako Institut ima rezultate u svom dosadašnjem petogodišnjem mandatu, problem je ipak nemar države kao i nedostatak kvalitetnih informacija, potvrđuje član kolegijuma direktora Instituta Milutin Mišić. On tvrdi da je samo u kosturnicama širom BiH preko 3.500 neidentifikovanih tela: „Jasno je da proces traje predugo, određena tela su tu po 15 i više godina. Problem traženja je nedostatak kvalitetnih informacija, a one se ne mogu dobiti dok sve institucije u lancu ne budu uvezane u jedan potpun zatvoren proces.“

Razjedinjenost institucija ogleda se i u činjenici da na području Republike Srpske deluju timovi za traženje nestalih lica i udruženja koja okupljaju porodice nestalih, koje od samog početka osporavaju rad Instituta. Oni tvrde da se Institut ne bavi srpskim žrtvama, iako u tom telu sjede ljudi koje je predložila upravo RS. Nedeljko Mitrović, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i nestalih civila RS, kaže da je od formiranja Instituta intenzitet identifikacije tela smanjen, jer je, ističe, na sceni politikantstvo i nelegalan rad: „Institut, kad vrši ekshumacije za koje se pretpostavlja da su iz RS, mi ne znamo ko se ekshumira. Voze se u Federaciju BiH umesto da se voze u spomen kosturnicu ovde u RS. Jer onda se iza toga krije mogućnost manipulacije, prikrivanja ratnih zločina.“

Nema kadrova

Mitrović kaže da predstavnici porodica nestalih iz Republike Srpske neće prisustvovati današnjem centralnom obeležavanju Međunarodnog dana nestalih u Mostaru, jer se, kako kaže, to sprovodi u organizaciji Međunarodne komisije za traženje nestalih (ICMP). Ipak, ta međunarodna organizacija koja ima za cilj koordinaciju između svih strana u procesu, do sada je pružila veliku finansijsku podršku u procesu DNK identifikacija.

Šefica kabineta direktora komisije za Zapadni Balkan Klaudija Kuljuh, kaže da je pred vladama težak zadatak, jer je sve manje informacija i sve je teže doći do lokacija grobnica. Problem je i nedostatak kadrova u tužilaštvima, te doktora sudske medicine bez kojih nema obrade posmrtnih ostataka: „Čak da uzmemo hipotetički da se pronađe 98 odsto, imaćete dva odsto nezadovoljnih. Prema tome, porodice su nezadovoljne i smatraju da treba ubrzati proces. I koliko god toga da je urađeno, a jeste, još je mnogo posla.“

Zašto da neko zloupotrebljava kosti

Zbog svega toga, Milijana Bojić sa početka priče apeluje na sve, da, ukoliko znaju za lokaciju grobnica, to jave nadležnim institucijama: „Kada je laboratorija ovde otvorena ja sam dala krv želeći da lobanju i ostatak skeleta svog rođenog brata pronađem i sahranim, kao i brata od strica, jer mislim da bi bilo tužno da njegova lobanja stoji u nekoj hali za identifikaciju, a da se ne zna čija je ili možda da je neko zloupotrebljava.“

Problema je mnogo u toj oblasti, od nedorečenog Zakona o nestalim, nepostojanja Fonda za finansijsku podršku porodicama, ali i Centralnoj evidenciji nestalih koja nije verifikovana. Upravo zbog toga se u Bosni i Hercegovini ne može govoriti o tačnom broju nestalih osoba.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković