Pregled štampe za utorak, 4.Septembar

Ugledni «Ziddojče cajtung» čitavu stranicu posvećuje legendi o Majci Terezi odnosno nagoveštava da je hrišćanska misionarka, koju je 2003. katolička crkva proglasila blaženom a uskoro bi trebalo da je proglasi i svetom, sumnjala u postojanje Boga:

«Na sutrašnju desetu godišnjicu smrti Majke Tereze njen Sestrinski red odlučio se na hrabar korak. Misionarke ljubavi prema bližnjem, kako se nazivaju, dozvolile su da budu objavljeni deo Terezinen privatne prepiske, njeni snimci i dnevnik. To su učinile iako je osnivačica Reda za života molila one sa kojima se dopisivala da unište te intimne dokumente. Nije želela da ona kao ličnost postane bitnija od njenog rada ili da taj rad ugrozi. U trenutku, međutim, kada je proces proglašenja Majke Tereze svetom zašao u odlučujuću fazu, Misionarke ne žele od javnosti dalje da kriju, kako su rekle, njenu najdublju tajnu. Tereza je 1961. ocu kojem se ispovedala pisala: Još od 49. ili 50. godine ophrvao me taj užasni osećaj izgubljenosti, ta neopisiva tama, ta samoća. Božije mesto u mome srci je prazno. U meni nema Boga. On me ne želi.» Paradoks svog verovanja najbolej je opisala pre 50 godina: Volim Boga ne zbog onoga što daje već zbog onoga što uzima.»,

prenosi ovaj liberalni list reči Albanke iz Makeodnije koja je život bila posvetila pomoći najsiromašnijima u Kalkuti u Indiji. Aktuelni verski sukob komentariše tradicionalni «Frankfurter algemajne cajktung» jer se bavi debatom o izgradnji velike džamije sa dva minareta u zapadnonemačkom gradu Kelnu:

«Vernici drugih religija kao simbol želje islama da vlada nad drugim religijama vide pre svega minaret sa kojeg su nekada mujezini pozivali vernike na molitvu. U Frankfurtu bi trebalo da bude izrgađena već treća velika džamija ali su pakistanski i truski muslimani, koji je finansiraju, svesno odlučili da minaret ne grade. Pa ipak se i u liberalnom Frankfurtu javio otpor protiv graditeljskih planova. Debata koja se razvial nije ni izbliza žestoka poput one u Kelnu ali je i ovde, kao i u Kelnu, javnost premalo informisana o izgradnji molitvenog i sabornog doma koji bi trebalo da služi i kao centar za dijalog. U Nemačkoj broj džamija raste sa brojem muslimanskog stanovništva koje se u njoj trajno nastanjuje ili ovu zemlju čak prihvata kao svoju domovinu. Ključno pitanje je pri rom šta se u džamijama dešava, ko su ljudi koji se u njima okupljaju i šta se u njima propoveda.»,

smatra ovaj konzervativni dnevnik iz Frankfurta na Majni. Na naslovnoj strani renomiranog «Velta» čitamo članak naslovljen sa «Evropske pop-zvezde umiru mlađe» u kojem se konstatuje:

«Naučnici Centra za javno zdravlje u Liverpulu analizirali su uzroke rane smrti muzičara. Istraživali su sudbine 1050 najuspešnijih muzičara od kojih je otpilike polovina bila iz Evrope a polovina iz Amerike. U 2005. 100 od tih 1050 bili su već mrtvi. Evropske zvezde popularne umetnosti pri tom su u proseku doživeli tek 35 godina dok su njihove američke kolege živele u prseku sedam godina duže. Međutim, ukupno je umrlo dvostruko više američkih nego evropskih pop-zvezda, uglavnom od posledica korišćenja alkohola i droga. Na drugom mestu kao uzrok smrti nalaze se stres i depresija. Tri odsto žrtava izvršili su samoubistvo.»,

objašnjava ovaj konzervativni dnevni list iz Berlina.