Pregled štampe

Avganistan izmedju rata i mira. Kratko uoči glasanja nemačkih parlamentaraca o mandatu ISAF trupa, Bundesver je ponovo bio cilja napada, a oslobadjanje nemačkog inženjera u Avganistanu u javnosti je rasplamsalo diskusije o spornom angažmanu Savezne republike na Hindukušu. Mnogo je komentara na tu temu.

«Vesti o ubijenim nemačkim vojnicima, otetim državljanima, neprekidnoj proizvodnji droge i slaboj vladi u Kabulu ...Veliki broj gradjana smatra da Bundesver treba što pre da se vrati. Kiler Nachrichten konstatuje: «To bi značilo da se islamistima ostave otvorene ruke.«

«Nemačka i Zapad ne mogu tek tako da odustanu. Povlačenje bi sada bio čin malodušnosti, pre svega za Nemce koje avganistanski narod veoma poštuje.» navodi Ziddojče Cajtung.

Koblencer Rajn cajtung smatra: «Suštinski problem u je u sporom formiranju avganistanskih snaga bezbednosti. Par hiljada domaćih vojnika i policijaca nedovoljno je da osigura napredak zemlje. Tome se mora posvetiti veća pažnja. Sada je sazrelo vreme da se Avganistanci sopstvenim snagama bore za obnovu njihove zemlje, jer će se medjunarodne snage se sve više doživljavati kao okupacione trupe.»

Posle šestomesečnog natezanja, vozovi su stali, piše Frankfurter Algemajne Cajtung: «Štrajk železničara je počeo noćas u dva. Trajaće do ponoći Paraliza železničkog saobraćaja pogodiće oko milion putnika. Sindikat nemačkih železničara, GDL je odlučio da iz saobraćaja isključi regionalne i prigradske deonice u Berlinu i u Hamburgu. Zbog toga će trpeti i medjunarodne linije i teretni saobraćaj. Iz sindikata GDL je saopšteno da je štrajk organizovan sa ciljem da Nemačka železnica izadje sa predlogom o kojem se može pregovarati. Železničari traže povećanje plata od 31 odsto, a železnica nudi 4,5 posto.

Doris Lesing je Nobelovu nagradu za književnost dobila u 87. godini. «Rojal fleš», rekla je nasmejana dobitnica. Najpoznatije delo Lesingove je «Zlatna beležnica» objavljena 1962. Knjiga je svrstana u klasiku feminizma. Odlukom da nagradu za književnost dodeli spisateljici Doris Lesing, «epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju» Nobelov komitet je izazvao različite reakcije.

Ziddojče cajtung komentariše: «Društveno politički angažman njenog dela je veći od literarnog.»

Frankfurter Algemajne Cajtung primećuje: «Oni nisu nagradili veliku stilistkinju niti autorku koja je unela novu formu u umetnost pripovedanja. Akademija je ratifikovala simbolični značaj autorke čije delo je počelo da bledi.»

Najpoznatiji nemački književni kritičar Marsel Rajh Ranicki rekao je sa žaljenjem: «Ova odluka može da se preživi». Ali je zato najpoznatiji italijanski pisac Umberto Eko izjavio da je Lesingova «velika, individualna literarna duša» koja je, bez ikakve sumnje, zaslužila Nobelovu nagradu.»