Prekasno i pogrešnim povodom

Ma šta ko mislio o antiterorističkoj banci podataka čak i njeni najvatreniji pobornici trebalo bi da razmisle o tome kako je postignut dogovor o njoj: pod utiskom nedavnih neuspelih bombaških atentata u dva regionalna voza.Rasprava koja je usledila vodjena je u skladu sa dobro poznatim obrascem: političari su pozivali da se usvoje što stroži zakoni.Pritom je bilo sasvim jasno da nema tog zakona na svetu koji bi sprečio teroristu, odlučnog na sve, da ostvari smrtonosnu nameru.

I sam ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble priznao je da neuspele atentate u regionalnim vozovima nije bilo moguće sprečiti sve da je i postojala antiteroristička banka podataka.Pa ipak, pokušaj atentata bio je razlog za sazivanje vanredne konferencije ministara unutrašnjih poslova federacije i saveznih zemalja.Dakle, nije bilo od značaja to što nije bilo veze izmedju neuspeha atentatora i razumljive želje za većom bezbednošću i efikasnijim otklanjanjem opasnosti.

Ono što je postojalo bila je iskonstruisana veza, smišljena od strane uzbudjenih, delimično populistički nastrojenih političara.Oni su iskoristili povoljan trenutak kako bi progurali inače spornu banku podataka o kojoj se sporovi vode od atentata 11.tog septembra 2001.ve.Pet godina tokom kojih je na svetu bilo mnogo novih atentata.Pet godina tokom kojih su političari i stručnjaci za bezbednost neprestano pričali o „ugroženoj nemačkoj teritoriji“, a da pritom nisu lokalizovali ili identifikovali nijednu konkretnu opasnost .

Da bi se izbegao svaki nesporazum – naravno da se medjunarodni terorizam mora shvatiti krajnje ozbiljno, pa i u Nemačkoj koja je na skali neprijatelja islamističkih atentatora pre u donjem delu, ali se kao zaklon veoma visoko kotirala i verovatno se i dalje kotira.Poznato je da su atentati 11.tog septembra planirani uglavnom u Nemačkoj.

To bi bio dobar i ubedljiv argument u prilog antiterorističke baze podataka.Ali, u trenutku kada opasnost više nije bila samo teorijska, nego na tragičan način stvarna, kada je pobijeno tri hiljade ljudi u dalekoj i istovremeno bliskoj Americi – tada nemački političari nisu bili u stanju da se dogovore o antiterorističkoj banci podataka.Stranke Unije nastojale su na sve pravne načine da ukinu razdvojenost policije i tajnih službi, levica, Zeleni i liberali dugo su smatrali da svako prikupljanje podataka od strane tajnih službi i njihovo korišćenje predstavlja kraj pravne države.

U oba slučaja bila je reč o preterivanju i kompromis je bio moguć neposredno posle 11.tog septembra.Sada je postignut u atmosferi koja predstavlja mešavinu stvarne opasnosti oličene u neuspelim atentatima i histerične reakcije mnogih političara. Da je tokom proteklih pet godina bilo atentata u Nemačkoj vodila bi se ogorčena debata o tome kako i zašto nisu sprečeni, ako jednog dana ipak bude mrtvih ponovo će doći do sporova i medjusobnog okrivljavanja.Pri čemu je svima jasno da apsolutne bezbednosti nema.

U stvari, reč je o tome da se stvore osećaj sigurnosti i utisak da se opasnosti pristupa odlučno i sa merom.Histerično postignut dogovor o antiterorističkoj banci podataka pre izaziva podozrenje.Povrh svega, Ustavni sud će zatupeti novo oružje, jer je ono u suprotnosti sa ustavnim odredbama.