Prekid vatre - ali ne i sukoba

Olmert je rekao da je Izrael tokom 22-dnevne ofanzive u pojasu Gaze postigao svoje ciljeve, "i više od toga". Prema njegovim rečima, palestinski radikalni pokret Hamas koji kontroliše pojas Gaze, pretrpeo je velike gubitke. U izraelskoj ofanzivi na pojas Gaze od 27. decembra poginulo je oko 1.200 Palestinaca. Predstavnici Hamasa su saopštili da izraelskoj armiji daju nedelju dana za povlačenje iz Pojasa Gaze

I dalje ima sukoba

No, i pored proglašenog prekida vatre, sukobi su nastavljeni. Izraelska vojska je saopštila da su Palestinci ispalili pet raketa na izraelski grad Zderot, te da su naoružani Palestinci na severu Pojasa Gaze otvorili vatru na jednu izraelsku patrolu. U saopštenju se navodi da je na te napade odgovoreno. Palestinski radikalni pokret Hamas saopštio je večeras da neće prihvatiti prisustvo nijednog izraelskog vojnika u pojasu Gaze, navodeći da će nastaviti otpor. S druge strane, palestinski predsednik Mahmud Abas, koji nema nadležnost u pojasu Gaze, izjavio je da izraelskom jednostranom proglašenju primirja treba da usledi formalni mirovni sporazum, kao i kraj opsade i potpuno povlačenje izraelskih trupa iz pojasa Gaze.

Velika Britanija i Nemačka nude ratne brodove

Velika Britanija, Francuska i Nemačka ponudile su da pošalju svoje ratne brodove na Bliski istok, kako bi nadgledali i sprečavali krijumčarenje oružja Palestincima u pojasu Gaze. "Ta ponuda je na stolu. Jedna od glavnih prepreka u vezi sa prekidom vatre (u Gazi), pored raketnih napada, bila je i zabrinutost zbog krijumčarenja oružja", izjavio je portparol britanskog premijera Gordona Brauna. Nemačka vlada saopštila je da je zajedno sa vladama Velike Britanije i Francuske poslala pismo vlastima u Izraelu i Egiptu u kojem se izražava spremnost da pomognu u postizanju održivog prekida vatre u pojasu Gaze.

Protesti širom Evrope

Pre izraelskog proglašenja prekida vatre, širom Evrope su održani protesti podrške palestinskom narodu. Na trgu Trafalgar u Londonu okupilo je oko 3.500 demonstranata, a oko 200 ljudi i dece odnelo je do rezidencije premijera Gordona Brauna lutke koje simbolizuju palestinsku decu ubijenu u izraelskoj ofanzivi. Policija je uhapsila oko 200 osoba koje su pokušale da stignu do izraelske ambasade, uništavajući usput prodavnice. Na severu Engleske, u Birmingemu, okupilo se više hiljada ljudi.

U Parizu najžešće demonstracije

Nekoliko hiljada ljudi učestovalo je i u demonstracijama na ulicama Pariza. Policija je u glavnom gradu Francuske uhapsila 110 osoba nakon izbijanja manjih incidenata. Snage reda rasterivale su demonstrante suzavcem. Na drugom skupu u Parizu, u organizaciji Partije muslimana Francuske okupilo se, prema rečima organizatora, oko 2.000 ljudi, koji su osudili izraelsku intervenciju. Skupovi podrške Palestincima održani su i u Marseju, Grenoblu, Nimu, Bordou, Lionu, a manje demonstracije zabeležene su u još oko 15 francuskih gradova. I ispred evropskog sedišta Ujedinjenih nacija u Ženevi više stotina ljudi zatražilo je prekid izraelske ofanzive.

Nekoliko stotina demonstranata u Sarajevu

Protestovalo se i u više belgijskih, nemačkih, italijanskih i španskih gradova, kao i u turskoj prestonici Ankari. Nekoliko stotina građana Sarajeva održalo je u centru grada mirne proteste zbog nasilja u pojasu Gaze, dok je premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio da taj entitet ne podržava anti-izraelske skupove u BiH. Okupljeni su pozivali na hitno uspostavljanje mira u pojasu Gaze, noseći slike ranjene palestinske dece i transparente "Zaustavite izraelski masakr", Predsednik Vlade RS Dodik saopštio je da Republika Srpska ne podržava demonstracije i skupove koji su organizovani u Federaciji BiH i dodao da je uputio pismo podrške predsedniku Izraela Šimonu Perezu u kojem navodi da razume tešku poziciju u kojoj se nalazi ta država i njegovi građani.

Uključuje se i Krivični sud u Hagu

Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu će do srede biti predat zahtev za otvaranje istrage o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u pojasu Gaze, saopšteno je u Ženevi. Portparol Arapske komisije za ljudska prava Hajtam Mana izjavio je da se zahtev odnosi na kršenje više odredbi međunarodnog humanitarnog prava, koje je, kako se navodi, počinila izraelska vojska od početka ofanzive na pojas Gaze 27. decembra. Udruženje advokata i međunarodnih sudija, koja obuhvata oko 300 društava za zaštitu ljudskih prava širom sveta, navodi da bi Međunarodni sud pravde mogao da razmotri taj zahtev iako Izreal nije zemlja članica, pošto nije potpisala Rimski statut o osnivanju tog suda. Odluku o pokretanju istrage pred tim sudom trebalo bi da donese Savet bezbednosti UN, a SAD bi verovatno na takvu odluku uložile veto. "Tvrdnje o ratnim zločinima ne podupiru nikakvi dokazi", izjavio je portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova Jigar Pilmor.

Samit u Šarm El Šeiku

U egipatskom letovalištu Šarm El Šeiku danas se održava samit o Gazi uz učešće desetak visokih međunarodnih zvaničnika, rekli su sinoć diplomatski izvori. Sastanku treba da prisustvuje generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji se nalazi na turneji na Bliskom istoku. Cilj sastanka je podrška egipatskom planu za prekid nasilja u pojasu Gaze. Osim egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, učestvovaće i predstavnici Nemačke, Španije, Francuske, Velike Britanije, Italije, Turske i Jordana, rekli su visoki diplomatski izvori. Palestinski predsednik Mahmud Abas, koji je stigao u Kairo, neće pristustvovati samitu, ali će se sastati s Mubarakom. Na sastanak u Šarm el Šeiku nije pozvan izraelski premijer Ehud Olmert.

Dugačka lista pozvanih

Kako je saopšteno iz kabineta francuskog predsednika, samitu će predsedavati Mubarak i predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Isti izvor navodi da će učestvovati i nemačka kancelarka Angela Merkel, što je ona potvrdila, i britanski premijer Gordon Braun. Zvaničnik turske vlade potvrdio je dolazak predsednika Turske Abdulaha Gula, a najavljeno je i prisustvo jordanskog kralja Abdulaha Drugog. Pozvan je i šef španske vlade Hose Luis Rodriges Sapatero, a moguć je dolazak i italijanskog premijera Silvija Berluskonija.