Preko društvenih mreža do kredita

Kada građanin poželi da digne kredit u banci, a banka ga odbije, nije sve izgubljeno. Problem je, naime, često u tome što banci treba podneti dokumenta o prihodima, ili neka druga dokumenta iz kojih se vidi da je reč o pouzdanom klijentu, a tih dokumenata – nema. Rešenje postoji, a o njemu piše Frankfurter algemajne cajtung. „Socijalni mediji i pametni telefoni su na vrhuncu popularnosti, a Silikonska dolina je poplavljena - podacima.“ Na elektronskom tržištu vlada prava trka među firmama koje pokušavaju da osvoje tehnologiju što boljeg korišćenja tih podataka.

„Najveći deo tih informacija nema direktnu vezu sa finansijskim svetom, ali, uz pomoć specijalnih algoritama, može da se upotrebi za utvrđivanje stepena pouzdanosti podnosioca zahteva za kredit. Jer, na osnovu ogromnih količina podataka, mogu da se sklope relativno precizne slike o ponašanju, interesovanjima i platežnoj moći pojedinaca. Neke banke, kao što su „Lendo“ sa sedištem u Hongkongu a filijalama u Kolumbiji i Filipinima – služe se i podacima o aktivnostima korisnika na Fejsbuku i Tviteru. Onaj ko zatraži kredit od „Lenda“, ima dobre karte u rukama ako je dobro povezan sa bar desetak ljudi na socijalnim mrežama.“

„I američki finansijski koncern „Lendap“ „vršlja“ po socijalnim mrežama da bi utvrdio da li informacije koje je korisnik popunio u internet-formular kojim traži kredit odgovaraju podacima koje odaju Fejsbuk i Tviter. Ali, socijalne mreže su samo vrh ledenog brega. „Vonga“, internet-firma za dodelu kredita, proverava čak i u koje doba dana i na koji način se podnosilac zahteva „kretao“ po odgovarajućem internet-portalu (dve trećine svih zahteva koji se podnose prvi put biva odbijeno)“

„Hamburški „Kreditek“ koristi čak 8.000 indikatora kao što su podaci o kretanju (mikrogeografski pokazatelji i GPS), socijalni pokazatelji (kome se sve „sviđa“ i šta se njemu „sviđa“, „prijatelji“, „lokacije“ i sl.), analize ponašanja na internetu (pokreti i vreme zadržavanja na internet-strani i podstranama firme), kupovine preko interneta, podaci o opremi podnosioca zahteva (instalirane aplikacije, operativni sistem itd.)“

„Ali, onaj ko nema pametan telefon ili nalog na Tviteru, ne treba da očajava. Dovoljan je i jednostavan mobilni telefon. Safarikom, najveći kenijski operater mobilne telefonije, koristi podatke o tome koliko često njegovi korisnici pune svoje SIM-kartice, koliko često koriste audio-memoriju ili funkciju plaćanja preko telefona. Čim ustanovi da je potencijalni korisnik dovoljno pouzdan, Safarikom se pretvara u banku i zajmi mu novac.“

„Sva takva preduzeća žele da obrade što više podataka, pa i da navedu potencijalne klijente da već i unapred otkriju što više ličnih podataka o sebi. U specifičnosti našeg vremena spada i činjenica da bogati skupo plaćaju usluge kojima se štiti njihova privatna sfera i koje im omogućavaju bolji status na listi rezultata pretrage preko Gugla, dok siromašnima ne preostaje ništa drugo do da se u ime socijalne pokretljivosti – odreknu svoje privatne sfere“.

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković