Prelazak na drugu obalu?

Parlamentarni izbori u Iraku bi mogli da pokrenu na polazak na drugu obalu, ka početku nove epohe. Pokazalo se da su nade Iračana u mir i bezbednost, u političko samopredeljenje i u kraj okupacije i terora nepokopane. Pokazalo se i da su ljudi u toj dvofaznoj zemlji spremni da učine sve, pa i da rizikuju za prevazilaženje svih razlika.

Birači nisu bili uplašeni pretnjama. Odziv birača je očigledno bio veći nego na izborima početkom godine. Posebno su bili aktivni suniti. Dvadeset posto stanovništva čini ta manjina. A još u januaru su oni bili zaplašeni, nisu izašli na glasanje.

Ovog puta su Suniti uvideli da bi bojkotovanjem izbora samo sebi naštetili. Ovog puta su ih na izbore pozvale njihove i političke i verske vođe. Učinjen je prvi korak. U pravcu u kome Irak mora da se razvija, ako želi da postane ono što je nekada bio: zemlja u kojoj verske razlike imaju drugostepeni značaj.

Taj put će biti lakši. Verski motovisanoj većini konkurišu u međuvremenu svetovno orijentisane grupe i stranke. Za njih je zemlja u prednjem planu, a ne vera. Te sekularne grupe će uskoro među Sunitima i Kurdima pronaći saveznike. To i jeste njihova velika šansa. Samo tako se mogu prevazići konfesionalne granice. Takav uspeh će verovatno nagnati vladu u Vašingtonu da i dalje govori o uspesima Amerkanaca u Iraku. To je besmisleno. Ako nešto valja sada isticati, onda je to volja Iračana da se domognu slobode i demokratije.