Prepiska Hane Arend i Uvea Jonsona

”On piše čarobno, šarmantno. Ali govori skupljenih usana.” Tako je pisala Hana Arend u poslednjem pismu, pred smrt, o Uveu Jonsonu, pošto je već imala težak infarkt. Bilo je to 1975. Jonson, koji je devet godina kasnije, usmanjen, potpuno obesrhabren, teško oboleo od alkoholizma, i sam imao infarkt, pisao svojoj prijateljici, dvadeset osam godina starijoj, o svome vremenu i deprimirajućoj situaciji.

Osam godina je nemačka filozofkinja, koja je tada živela u Njujorku, bila u prijateljskim odnosima sa nemačkim piscem, autorom ”Dana godina”. Njihova prepiska, sada objavljena u potpunosti, iz tih vremena, daje odličan uvid u politička zbivanja, u privatan život, u literarni rad te dve istaknute ličnosti nemačke intelektualne scene.

Hana Arend je bila jevrejka, pobegla iz Nemačke, a posle rata je postala poznata prevashodno po reportažama o procesu Ajhmanu, u Jerusalimu, i po analizama nacističkih vlastodržaca, iznetim u knjizi ”Banalnost zla”. Jonson je bio sused Hane Arend, na Manhatanu, dok je tu rešerširao, pišući svoj čuveni roman.

Pisac je u svojim pismima uvek pokazivao poštovanje prema svojoj starijoj sagovornici, ali i zahvalnost za pomoć u Njujorku. Hana Arend je, pak, tražila blizinu mlađeg pisca, ali ga je ujedno podržavala u njegovom gigantskom projektu. Oboje su u svojim pismima ostali na nivou učtivosti.

Izdavači ove knjige, Eberhard Falke i Tomas Vild, smatraju da su pisci u prepisci bili i previše obzirni. Pisma su, sem toga, neuobičajeno opskrpbljena obiljem fusnota. Mnogi važni detalji su tu posebno pojašnjeni. Evo i jednog mišljenja Uvea Jonsona o svojoj sagovornici Hani Arend, zabeleženog u jednoj od Jonsonovih beležnica: ”Bila je pristala na smrt, baš kako bi se svako od nas usprotivio smrti, svojoj ili drugoga."