Preporuka za ulazak u Evropsku uniju

« I dalje postoji razlog za zabrinutost». To je najčeše upotrebljavana rečenica u izveštaju Komisije Evropske unije kada se radi o Rumuniji i Bugarskoj. Ova ocena važi kada se radi o stanju u pravosudju, korupciji, organizivanom kriminalu, trgovini ljudima, dečijoj zaštiti, krijumčarenju droge ili administraciji. Bugarska i Rumunija su donekle ispunile samo privredne preduslove za prijem u Evropsku uniju, inače, zaključak je da, uslovi nažalost, nisu ispunjeni.

Ipak, obe zemlje će, kao što je dogovoreno za tri meseca biti primljene u Evropsku uniju. Postavlja se pitanje zašto. Evropska unija nema ni jedan drugi politički izlaz. Odgadjanje prijema za godinu dana bi oslabilo reformske snage u Bugarskoj i Rumuniji zato što bi 1. januara 2008 bile automatski priključene. To je utvrdjeno još sporazumom o priključenju iz 2005 godine. Ovaj sporazum zapravo sadrži konstrukcijske greške. Dvema siromašnim zemljama, koje bez sumnje pripadaju Evropi, data je neka vrsta zelenog svetla. Sada bi negativan odgovor iz Brisela verovatno doveo do teških unutrašnjepolitičkih kriza.

Zaštitne klauzule i dopune koje će biti aktivirane ukoliko se pojave problemi su osim u slučaju poljoprivrede, relativno blage. Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren nema ambicije da ove dve zemlje stavi pod starateljstvo Brisela. Ostaje nada da će Bugarska i Rumunija, manje više svojevoljno, smanjiti dugu lista nedostataka. Na gradjane u Evropi, koji su umorni od proširenja, ovaj sumnjivi postupak Komisije nije ostavio poseban utisak. Medjutim, u novoj rundi proširenja sa zemljama Zapadnog Balkana, Evropksa unija mora da uči na svojim greškama i da odobri pristup tek kada preduslovi zaista budu ispunjeni.

Rumunija i Bugarska će na početku biti članice druge klase. Ovu sudbinu dele sa pojednim istočnoevropskim zemljama čiji je ekonomski razvoj daleko ispod onog koji imaju stare članice Evropke unije. Postoji opasnost da se reformske snage u Bugarskoj i Rumuniji posle slavljeničkog prijema 1. januara opuste. To se najbolje vidi na primeru Poljske i Madjarske gde se dve ipo godine posle prijema sve više širi sumnja prema Evropi.