"Presedan Kosovo"

Iako su se komentatori nemackih dnevnih listova pozabavili danas najvise presudom izrecenoj Marokancu Motasadeku, a u vezi sa teroristickim napadim od 11.septembra 2001.godine, ugledni konzervativni dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" na osmoj strani objavljuje poduzi komentar pod naslovom "Presedan Kosovo", u kome najvecu pzanju posveceuje nejedinstu u EU po pitanju nezavisnosti pokrajine. Komentator napominjuci da balkanske drzave s velikim ocekivanjem gledaju na predstojece nemacko predsedavanje Unijom,pise jos da sve te drzave znaju da ce Nemacka pre svega pokusati da spasi Evropski ustav, i da ce to imati dejtvo i na njihove ambicije za ulazak u EU. Komentator izmedju ostalog jos napominje:

da se uprkos sporadicnim smetanjama iz Rusije i Srbije cini da se utvrdjeno resenje vec nazire. Pripreme za vreme posle pregovora u Becu, pod vodjstvom bivseg finskog predsednika Ahtisarija teku vec nedeljama, kaze komentator i dodaje da u spanskom ministarstvu spoljnih poslova razmisljaju, jer , ne zele nikakav presedan, pre svega za Baskiju.

Zemerke postoje takodje i kod drugih, citira list eksperta za Balkan iz Fondacije za nauku i politiku iz Berlina Dusana Reljica,koji jos kaze: Mnoge od uskoro 27 drzava EU ,prate razvoj na Kosovu sa velikim neraspolozenjem. Rumunija je vec utvrdila da ne zeli nezavisnost Kosova. Slovacka takodje, jer bi odvajanje Kosova protiv volje Srbije bilo presedan. Takodje i u Pragu misle slicno. Komentator jos citira Reljicevo objasnjenje zasto su neke, posebno manje drzave zabrinute. "Kako neko jednoj demokratski ustrojenoj drzavi moze da oduzme deo teritorije? To znaci da ce jednog dana takodje i druge drzave moci da izgube svoju teritoriju."

Neki eksperti sumnjaju da bi u EU zbog Kosova moglo da dodje do ozbiljnog spora. Strucnjak za Balkan iz istog instituta Franc Lotar Altman koga list takodje citira kaze: pre bi moglo da se razmislja da li za, bez sumnje srbofilnu Grcku, slucaj Kipra igra ulogu: Grcka bi mogla da okleva iz straha da bi takodje Severni Kipar mogao da proglasi nezavisnost. Mnogo ce zavisiti od toga kako ce ispasti formulacija uslovlne nezavisnosti u rezoluciji Saveta bezbednosti UN.

S obzirom na to da predstavnici madjarske manjine u Rumuniji traze autonomiju, Altman na kraju kaze: ne iznenadjuje to sto je Bukurest malo uznemiren. Ali, Rumunija ce tesko, iz sopstvenih interesa, otici toliko daleko da blokira slaganje u EU oko priznanja Kosova.