Presuda Gotovini „pravedna i dobra“

Presuda bivšem generalu hrvatske vojske Anti Gotovini može se posmatrati kao pozitivan znak u pogledu budućeg članstva Hrvatske u Evropskoj uniji, kaže predsedavajući Parlamentarnom grupom za Hrvatsku u nemačkom Bundestagu, Horst Majerhofer. To je dobar signal, jer je procesuiranje bivšeg generala bio jedan od uslova koje je trebalo ispuniti na putu za članstvo u Evropskoj uniji.

”Razumem da je to jedna veoma emotivna tema, a takođe razumem da ljudi imaju poteškoća da prihvate takvu jednu odluku. Međutim, ako vodite oslobodilački rat, onda morati poštovati osnovna pravila. Ako je gospodin Gotovina prekršio pravila, onda smatram ispravnim što je za to i osuđen.”

Presuda bivšem hrvatskom generalu Anti Gotovini je pravedna, ocenjuje predsjednik Društva za ugrožene narode Tilman Cilh. Akcijom Oluja, Hrvatska vojska nije samo okončala egzistenciju Srpske krajine, republike koja je osnovana u ime Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. Olujom su, nažalost, uništena cela sela, stanovništvo je rasterano, a više od 600 civila platilo je svojim životima, komentariše Cilh. To je neoprostiv zločin i zato presuda mora da bude prihvaćena kao pravedna i dobra, poručuju iz Društva za ugrožene narode.

”Ova presuda bi trebala biti povod da se još jednom proveri politika koja se odnosi na proces povratka. Moramo se pobrinuti oko toga da se u svim ratom zahvaćenim delovima zemlje, poput Istočne i Zapadne Slavonije, Krajine i Bosne i Hercegovine, u svoje domove vrati stanovništvo. Hrvatska je tu napravila početak, međutim potrebni su efikasniji programi, kojim bi bio omogućen povratak ne samo starijih osoba, već i mladih ljudi i srednje generacije.”

Presuda bivšem generalu Anti Gotovini neće ništa menjati u kontekstu dosadašnjih uspešnih reformi koje je Hrvatska sprovela poslednjih decenija na putu ka Evropskoj uniji, kaže berlinski politolog Bodo Veber. On upozorava, međutim, da će presuda ”doliti ulje na vatru” sadašnjoj političkoj krizi između vlade i jednog dela nezadovoljnog stanovništva, pre svega hrvatskih veterana, koji u poslednje vreme sve češće organizuju demonstracije.

”Proces suočavanja sa prošlošću hrvatskog društva nije nikakav završen proces i to će se nastaviti i ulaskom u Evropsku uniju i kao članom u Evropskoj uniji. U Evropsku uniju ulazi jedna zemlja koja ima neku hipoteku iz nedavnog rata i tom nečistom odnosu prema sopstvenoj istoriji. To će dinamiku koju imamo u završnom stepenu ulaska u EU između krize vlade i tog uspešnog završetka procesa ulaska u Evropsku uniju, učiniti složenijom.”

Autor: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Jakov Leon