Presuda na tužbu iz Varvarina

Izmedju moralno- pavne osetljivosti i fomalno pravnih obrazloženja presude ponekad leže čitavi svetovi. O takvom slučaju se radi i kada je reč o obeštećenju srpskih žrtava rata, čija žalba je odbačena od strane Sveznog suda, najviše instance u nemačkoj. U medjunarodnom pravu ne postoji mogućnost da gradjani, pojedinci dobiju otštetu od drugih država. Samo je država ta koja može tužiti drugu državu za poravnanje štete. Takodje ne postoji osnov ni u nemačkom civilnom pravu, jer nema dokaza da su nemačke vojne snage imale direktna saznanja vezana za ovaj napad.

Jedinu pravnu osnovu za ovakvu tužbu gradjana protiv država nudi deklaracija o ljudskim pravima Evropskog saveta. Na nju se podnosioci tužbe ne mogu pozvati u ovom slučaju, jer njihova zemlja u trenutku kada su izvršeni Nato napadi nije bila članica Eveopskog saveta. Ova argumentacija Saveznog suda ne iznenadjuje, ona je izneta od strane sudija još tokom procesa na prve dve instance.

Pri tom zakonske nijanse sa kojema je nemačka država nastupila u odnosu prema mogućoj isplati otšetetnih zahteva, u očima žrtava, što je i za razumevanje, očigledno izgledaju kao cinizam. Most u Varvarinu nije bio objekat od vojnog značaja, i zbog toga je strateški bio besmislen kao cilj Nato. Žrtve ovog napada su bili isključivo civili. Deset ljudi je izgubilo život, 30 je povredjeno. To što ni žrtvama ni članovima njihovih porodica neće biti isplaćena otšteta protivureči svakom smislu pravde.

Sigurno je da nemački borbeni avioni nisu učestvovali u ovom napadu, i ne može se dokazati da su bili informisani o konkretnom cilju napada u Varvarinu. Doduše ne može se poreći da Nemačka u najmanju ruku snosi deo odgovornosti jer je u celini podržala Nato napade.

Ostaje još jedno pitanje: Zašto je ova optužnica podneta u Nemačkoj i protiv Nemačke, ako nemački borbeni avioni nisu prouzrokovali ovu patnju? Utoliko više što su tužitelji i njihovi advokati morali biti potpuno svesni činjenice da s obzirom na zakonske osnove nemaju izgleda na uspeh.

Očigledno se radi o tome da se skrene pažnja na pravni vakum u kojem se nalaze žrtve. Ali njima je očigledno bilo važno još nešto, da se pokaže jedan primer i da se na konkretnom slučaju osvetli nerešeno pravno pitanje.; da li su napadi Nato pakta koji nisu imali mandat UN-a kršenje medjunarodnog prava, da bi se posle moglo reći, pogledajte, sada Nemačka beži od odgovornosti sa ispraznim argumentima., a nama se opet čini nepravda.

Onaj ko sa moralno-pravnim osećanjem posmatra ovaj slučaj, mora doći do zaključka da se u napadu na Varvarin radi o ratnom zločinu, ali je jedno jasno. Žrtvama se podizanjem optužnice bez izgleda na uspeh takodje nije pomoglo.