Prevencija bolesti uslovljenih psihickim poremecajima ne postoji nigde u svetu
15. novembar 2006.
Stres kao uzročnik bolesti; to je zapisano još pre 3500 godina na jednom staroegipatskom papirusu. Starogrčki lekar Hipokrat počeo je da istražuje ljudsko telo pre 2400 godina. Francuski filozof Dekart video je ljudsko telo samo kao mašinu. To ima prednosti ali i mane, kaže profesor Volfgang Hercog, načelnik klinike za psihosomatske i opšte bolesti na Univerzitetu u Hajdelbergu:
«Od 17.og veka postoji promena u medicini, i to vrlo korisna, jer je od tada čovek mogao da istražuje mehanizme, što je dovelo do saznanja o tome, kako bolesti nastaju i kako bolesti najbolje sprečiti. Ali isto tako je zanemareno staro znanje o spoju duše i tela.»
Svodjenje medicine samo na telo, ograničilo je i njenu delotvornost. Danas se zna da psihički problemi utiču na pojavu alergija, astme i neurodermitisa, ali i na bolesti srca i dijabetes. Skoro uvek bi bilo poželjno lečenje psihe, ali to zahteva vreme i puno razumevanja. Ovaj blagotvorni pristup lečenju je sve redji, usled pritiska za štednjom novca.
Dodatni razgovori bi značili i dodatne troškove u medicini, koja se često shvata kao fabrika za reparaturu. Profesor Hercog kaže:
«Ispravno je što ogromna ulaganja odlaze na kurativno lečenje, kada su bolesti već odavno nastupile, ali time prevencija i kontrola imaju malu ulogu.»
Prevencija bolesti uslovljenih psihičkim poremećajima skoro da nigde ne postoji, dok su u medjuvremenu mnogi duševni uzroci postali poznati. Univerzitetska klinika u Ulmu je otkrila da nezaposlenost ide na ruku bolestima. Uvredljivo je kada se čoveku uskraćuje posao koji ga ispunjava ili mu se ne nudi nikakva mogućnost za praksu. Jednako opterećuje i ogromna provala informacija, jer nije svako sposoban da se odupre primamljivim ponudama. Ali tako čovek izgubi vlast nad sopstvenim životom i sopstvenom snagom. Jedno istraživanje o umetnicima pokazalo je jasnu povezanost. Profesor Rajner Matias Holm-Hadula, specijalista za psihijatriju, psihoterapiju i psihoanalizu sa Univerziteta Hajdelberg kaže:
«Postoje inetesantna istraživanja koja tačno pokazuju da kada pesnici imaju utvrdjeni način života i na primer novac i uspeh, da ovi deluju kao zaštitni faktor protiv psihičkih bolesti.»
Isplaniran život i priznanje. Oba gubi čovek koji svoj posao završava sve brže i brže i koji nema vremena za sebe, prijatelje i porodicu. Njegov doživljaj sveta je sve konfuzniji, jer nema vremena da sredi svoje utiske. Bez malo dokoličarenja i tišine, nema ni kreativnosti:
«A tu su još i veliki uništitelji kreativnosti: alkohol, mediji i raštrkavanje na sve strane, razaraju svaki oblik slobodnog asocijativnog mišljenja.»
Usled velikog napretka azijskih država, ljudi su za manje od nekoliko decenija, katapultisani iz agrarnog društva u moderno industrijsko društvo, pri čemu su tradicija i religija potisnuti zapadnim načinom života. To je za posledicu imalo brzi porast psihičkog oboljevanja. Sve brži progres vodi ka granici podnošljivog, objašnjava istraživač za ponašanje i komunikaciju, Ginter Tembrok:
«Svaka generacija nauči nešto novo i drugačije, što predstavlja i opasnost, jer time kontinuiteti i postojanost nestaju. Evolucija se do sada uvek odvija na način, gde se 25 odsto menja, dok ostatak ostaje isti i polako napreduje, ali to može da izmakne kontroli.»
Nijedan organizam neće podneti sve brže promene. Globalizacija stvara širom sveta takve usove rada i života, koji se menjaju strahovitom brzinom. Uz to narednih godina preti i zagrevanje klime i opraštanje od jeftinih naftnih izvora. Skuplje gorivo promeniće sve svetske trgovinske odnose, jer će transport na velikim razdaljinama postati neisplativ. Uz to dolaze i talasi izbeglica iz oblasti koje će postati nenastanjive, ratovi i ekonomske krize.