Previše studenata - premalo studenata

U 'Nemačkoj trenutno ima mnogo studenata, više nego ikada. Uprkos radosti zbog tolikog broja budućih akademskih građana, univerziteti i druge ustanove za više i visoko obrazovanje, imaju velikih problema da zbrinu sve te mlade ljude. To je naročito izraženo na zapadu zemlje. Na istoku je još uvek moguće „komforno“ studiranje i zbog toga, pogotovu strani studenti, tamo rado odlaze. Međutim, pitanje je da li će to tako i ostati. Demografski razvoj u Nemačkoj je takav da će broj studenata uskoro opasti, pa onda univerziteti na istoku zemlje neće imati dovoljno brucoša.

O toj temi danas (19.11.) u Berlinu raspravlja Institut za istraživanje visokog školstva. Profesor Per Pasternak je šef tog instituta sa sedištem u Hale-Vitenbergu. Sa njim je razgovarala Svenja Uing.

Dojče vele: Profesore Pasternak, ko ne može da se upiše na neki od univerziteta na zapadu Nemačke, odlazi na istok. Zašto to nije trajno rešenje?

Profesor Pasternak: „Po tradiciji, brucoši u Nemačkoj nisu baš mobilni, 83 odsto studira u krugu od 100 kilometara od mesta u kojem žive roditelji. Trenutno, zbog velikog broja studenata, mnogi su morali da odu dalje od svog rodnog mesta. Problem je u tome što će se brucoši ponovo tradicionalno ponašati, čim se smanji navala na univerzitete na zapadu zemlje.“

Kada s tim treba računati?

„Po svemu sudeći to će biti posle 2020. godine. Čim se makar malo smanji demografski pritisak na zapad, to automatski znači da će na istoku biti manjak studenata. U svakom slučaju, to znači da kapaciteti neće moći da se koriste u potpunosti. Moguće je da će, zbog mera štednje, morati da se zatvore neki fakulteti, ali ne i kompletne ustanove visokog obrazovanja.“

U čemu je onda problem za istočnu Nemačku?

„U regionima istočne Nemačke u kojima više ne živi mnogo ljudi, ustanove visokog obrazovanja imaju posebnu ulogu. To su najstabilnije institucije za inovacije u regionu. One vuku region napred, drže korak s vremenom, predstavljaju vezu sa velikim transferima znanja u svetu. To je važno za mala i srednja preduzeća koja ne mogu sama da finansiraju istraživanja i inovacije. Osim toga, one su dobar instrument za ublažavanje konstantnog smanjenja prirodnog priraštaja. Dakle, kada bi ustanove visokog obrazovanja morale da smanje ponudu, to bi značilo odlazak stručnjaka iz regiona. A zna se, ko jednom ode iz oslabljenog regiona, taj se više ne vraća.“

Kako bi moglo da izgleda rešenje?

„Politika mora da dozvoli da ustanove visokog obrazovanja, zbog značaja za region, mogu da prežive dve-tri godine i sa manjkom studenata. Ustanove visokog obrazovanja sa svoje strane moraju mnogo intenzivnije da ističu svoj finansijski doprinos regionu koji ih finansira. Ustanove visokog obrazovanja su upravo u toj oblasti do sada bile dosta povučene.“

Autor: Svenja Uing / dr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković