Prevlaka "u rukama" Medjunarodnog suda pravde

Crnogorska opozicija je oštro kritikovala dogovor uz ocenu da će Crna Gora zbog “dugova” Hrvatskoj zbog napada na Dubrovnik izgubiti kontrolu nad Bokokotorskim zalivom.

Vlada Crne Gore će danas izabrati tim koji će učestvovati u radu međudržavne Komisije, koji će predvoditi ministar inostranih poslova Milan Roćen, rečeno je Dojče Vele-u u MIP-u.

Polazna osnova Crne Gore oko razgraničenja na Prevlaci, o čemu konačnu odluku treba da donose Međunarodni sud pravde, su istorijske granice za vreme bivše SFRJ ali i privremeni protokol koji je sklopljen 2002. godine, nakon što su snage UN deset godina bile na Prevlaci, kazao je u razgovoru za Dojče Vele pomoćnik ministra inostranih poslova Mirorad Šćepanović: “To rešenje je izdržalo probu vremena i pokazalo se kao dobro i kvalitetno iako je nastalo u mnogo složenijem trenutku nego što je onaj sada. To rešenje uglavnom zadovoljava potrebe Crne Gore i mislim da će tokom pregovora biti vrlo prisutno”, kazao je Šćepanović u razgovoru za Dojče Vele.

Na osnovu protokola, kopnom tog poluostrva gazduje Hrvatska, dok kopneni ulaz u Bokokotorski zaliv i more oko Prevlake kontroliše Crna Gora. Malim morskim pojasom uz obale Prevlake sa unutrašnje strane zaliva takozvanom “plavom zonom”, patroliraju zajedničke policijske snage i u njemu je zabranjeno ribarenje.

Crnogorski poznavaoci međunarodnog prava smatraju da bi se kada bi se striktno primenilo međunarodno pravo, Hrvatska dobila značajan deo ulaska u Boku, što bi značilo da bi veliki brodovi teško mogli uploviti kroz crnogorsko terotorijalno more jer je na tim delovima suviše plitko.

Medjunarodno rešenje kojim su svi zadovoljni

Šćepanović se, međutim, ne boji da bi Crna Gora mogla izgubiti kontrolu nad ulaskom u Bokokotorski zaliv: “Ne postoji niko ko može da kaže čija je pozicija izglednija. Ne znamo unapred odluku suda. Međunarodno pravo nije koncipirano tako da otežava odnose i rešenja otvorenih pitanja između suseda. Njemu se može vrlo fleksibilno pristupiti kako se ne bi uspostavila rešenja koja će prouzrokovati nezadovoljstva na bilo kojoj strani”, kazao je Šćepanović.

On je izrazio uverenje i da će Hrvatska “imati puno sluha za potrebu Crne Gore da ima obezbeđen slobodan prolaz u Bokokotorski zaliv bez obzira na modalitete konačnog rešenja” i dodao da Sud uvek vodi računa o takvim stvarima. “Nastojaće se da se dođe do rešenja koje će biti rezultat kompromisa”, tvrdi Šćepanović.

Pitanje Prevlake na dnevnom redu

Upitan zašto se baš u ovom trenutku pristupilo donošenju konačnog rešenja, on objašnjava da nijedna država ne može biti članica EU dok ne reši otvorena pitanja sa susedima i dodaje da je bilo sasvim prirodno da se skoro dve godine od proglašenja nezavisnosti to pitanje stavi na dnevni red. “Ne postoji nikakav pritisak ili zadati rok. Ovo je dobar signal i domaćoj javnosti i Briselu da smo odgovorni da se ovo pitanje reši”, kazao je on.

Pojedini pravni stručnjaci ukazali su i da je formalni legitimitet tog suda, koji je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, nesporan ali da su nezavisnost i nepristrasnost suda često dovođene u pitanje.

Šćepanović, međutim, ima puno poverenje u taj sud, navodeći da je uveren da će doneti pravedno rešenje a na pitanje zašto se nije pristupilo direktnim pregovorima kaže: “Da smo procenili da se kroz direktne pregovore moglo lakše doći do pravednog rešenja to bi i učinili”.

Međunarodni sud pravde je do sada rešio i još rešava oko 256 sporova iz područja prava mora. Garant sprovođenja njegovih odluka je Savet bezbednosti UN-a, njegove odluke su za države obevezujuće.