Priština potcenila srpsku diplomatiju

Krajem prošle nedelje, deset meseci posle proglašenja nezavisnosti, odjeknuli su pucnji na severu Kosova pretežno naseljenim srpskim stanovništvom. U Prištini je eksplodirala bomba koja je srećom izazvala samo materijalnu štetu. Nejasno je ko stoji iza tih provokacija.

Među albanskim stanovništvom primetna je nervoza zbog velikog broja međunarodnih misija koje se na Kosovu prepliću. Više nevladinih organizacija planira masovne proteste u Prištini protiv novog plana Ujedinjenih nacija, koji mnogi posmatrači ocenjuju kao smetnju i inače ograničenom suverenitetu.

Diplomate u Prištini smatraju da plan Evropske unije za obnovu pravne države nije uverljiv. I dok srpski političari govore o „sahrani“ nezavisnosti Kosova, vlada u Prištini odbacuje plan Ujedinjenih nacija. Zidojče cajtung citira Bujara Bukošija:

„Mi ne smemo dozvoliti da Ujedinjene nacije i Evropska unija našu zemlju podriju i pokleknu pred srpskom ucenjivačkom politikom“.

Bukoši prebacuje vladi u Prištini jer je isuviše popustljiva prema zapadnim emisarima i zato što je potcenila srpsku diplomatiju.

Božićni poklon za radnike Opela

Pomoć nemačke države Opelu udarna je tema. Posle krizne sednice u uredu kancelarke Angele Merkel, elektronski mediji, regionalna i nadregionalna štampa prenose da je vlada u Berlinu spremna da pruži garancije automobilskom gigantu, ali novac ne sme da „pobegne“ u krilo majke koncerna Dženeral motorsa.

Savezna vlada će biti garant, ali tek onda kada i sama bude imala garancije da će novac otići nemačkom proizvođaču automobila, a ne u Ameriku, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Angela Merkel deli poklone“, naslov je internet stranici Špigla. Kancelarka je doduše postavila određene uslove, da bi milijarde garancija za Opel stigle pre Božića. Međutim prava poruka sa sastanka je sledeća: „Država je tu, kancelarka brine, garancije stižu“.

„Savezna vlada će konstruktivno odgovoriti na molbu Opela, obećala je Merkel. Do Božića treba da budu završene provere. Do Božića? To je poklon radnicima Opela kako bi imali prijatne praznike“, zaključuje Špigel.

Rešenje je pojeftinjenje

I vozači mogu da odahnu. Cene benzina su sve niže i niže. Litar supera u Nemačkoj u proseku košta 1,19 evra, na pojedinim pumpama čak i 1,14. Litar dizela je pao na 1,18 evra.

Razlog za najniže cene benzina u poslednje tri i po godine jeste pad cena nafte od jula za više od 60 procenata. To će do kraja godine rasteretiti potrošače i preduzeća za 10 milijardi evra, izračunao je Bild.

Ukoliko u prvom polugodištu 2009. i cene gasa padnu do 30 odsto, to će značiti dodatnih 9 milijardi evra rasterećenja. Bild prenosi izjave stručnjaka instituta za privredu koji kažu da je „smanjenje cena energije pravi konjukturni program“.

Strah od migranata

Nakon što je svetu postalo jasno kolike su razmere globalne finansijske krize, ministar za useljenička pitanja Velike Britanije izjavio je da „kada ljudi ostaju bez posla, migranti postaju veoma ’vruća’ tema“.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, 190 miliona ljudi u svetu napustilo je svoje domove. Novi upitnik studije Međunarodne organizacije za migrante pokazao je da su ljudi prema useljenicima iznenađujuće otvoreni, ali da se ipak plaše, piše Velt.

Oko 65 odsto Evropljana i 68 procenata Amerikanaca kažu da „emigranti novim idejama i običajima obogaćuju kulturu zemlje u koju dolaze“. Na pitanje da li je „imigracija problem ili šansa“ najnegativnije raspoloženje je među Britancima, gde 62 odsto stanovnika te ostrvske zemlje u emigrantima vidi problem. Nemačka se drži evropskog proseka, gotovo polovinha, odnosno 49 procenata građana smatra da je reč o problemu.