Princ Valijant u novom sjaju

Mlađi slušaoci su možda samo čuli za Princa Valijanta. Mi, stariji, sa nestrpljenjem smo iščekivali dnevne novine da pročitamo novi nastavak tog stripa, zajedno sa Švrćom, Mikijem Mausom i porodicom Tarana. U čemu je specifičnost Princa Valijanta? To je strip bez oblačića, tekst je napisan ispod crteža, a junak nije večiti mladić, već vremenom stari… „Otac“ stripa, Harold Foster, scenario je bazirao na legendama i mitovima, ali i na istorijskim podacima.

Pustolovine, bez sreće i utehe

Pre nego što je počeo da crta Princa Valijanta, Foster je godinu dana proučavao srednjovekovnu istoriju. Tako je nastala saga o Princu Valijantu, nasledniku prestola Tule, ratniku i vitezu Okruglog stola. Na samom početku, veštica Horid proriče prinčevu sudbinu: „postaćeš vitez kralja Artura i kraljice Ginevere, borićeš se sa jednorogom, zmajem i drugim nemanima, sa crnim i žutim ljudima. Doživećeš burne pustolovine, ali nigde ne vidim ni sreću, ni utehu…“

I odista, mladi princ ostaje bez majke i vrlo rano napušta roditeljski dom. Princ Valijant je, kako to njegovo ime na engleskom kaže, hrabar, uporan i pravedan. Možda malo gord i tvrdoglav… Ali, njegove pustolovine po Evropi, Aziji, Severnoj Africi, sve do Amerike, osvajaju srca miliona dece i odraslih u celom svetu. Snimljeno je i nekoliko filmova.

Nacisti Princa Valijanta ofarbali u plavo

U Nemačkoj, međutim, princ Valijant nije odmah prihvaćen. Godine 1939. pojavio se u dečijim novinama „Papagaj“ pod imenom Princ Valdemar. Umesto crne kose, imao je plavu, kako i doliči idolima nacističkog doba. Pa ipak, njegovo objavljivanje se obustavlja. Tek početkom 50-ih godina doživljava uspeh - kao Princ Ajzenherc.

Među visokoobrazovanim Nemcima, stripovi važe za šund. Ali, ovaj strip ima istorijsku pozadinu… Zato je Ahimu Dresleru, današnjem vlasniku knjižare stripova u Bonu i dugogodišnjem obožavaocu princa Valijanta svojevremeno bilo dozvoljeno da ga čita. Posle toliko godina, on je došao na ideju da poboljša kvalitet starih crteža.

Kompjuterska obrada starih tabli

Uz pomoć kompjuterskog programa za obradu slika, Dresler obrađuje svaki crtež, pooštrava konture, dopunjava mesta koja nedostaju, pojačava boje. Za obradu jedne strane, potrebna su mu dva dana! Inače, sam tvorac je na njoj radio 80 časova.

Harold Foster je, naime, investirao ogroman rad u proizvod za jednokratnu upotrebu, kakve su novine, a kojima je i bio namenjen njegov strip. Zato je Ahim Dresler uveren da bi se i autoru, samo da je živ,dopala ova verzija i da bi se opredelio da tu vrstu obrade.

Inače, Ahim Dresler namerava da obradi i crteže Fosterovog naslednika, Džona Kulena Marfija, koji je sve do 2004. crtao strip o Princu Valijantu.

Autorka: Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković