Prioritet predsedavanja - Balkan

Češka Republika je relativno mlada zemlja, nastala raspadom čehoslovačke države pre 16 godina. Nešto je veća od nemačke pokrajine Bavarske, ali sa znatno manje stanovnika - 10,5 miliona.

„Provincija – koja se boji otvaranja“

Česi neguju svoju tradiciju, naročito kada je o nacionalnoj, boemskoj kuhinji reč, pored ostalog i češkom pivu. Zato ni ne čudi to što se u Češkoj pivo konzumira znatno više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. I u tome su Česi svetski rekorderi, dakle čak i ispred Nemaca. Događaji iz prošlosti se i danas odražavaju na mentalitet ove nacije. Bilo da je reč o Nemcima sa Zapada, ili Rusima sa Istoka, kaže istoričar Jiri Pehe: "Česi su zapravo provincijski narod, više nego što misle. Oni se, s jedne strane rado doživljavaju kao centar Evrope, kao jedan relativno kosmopolitski, liberalan narod. Treba međutim uzeti u obzir da to gotovo 400 godina nije bio slučaj. Češka je bila provincija u odnosu na sredine kao što su Berlin, Beč ili Moskva. Česi imaju strah od spoljašnjeg sveta, strah od otvaranja, zato ovde ima toliko mitova i rezervisanosti."

Skepsa prema EU, ali nade u uspešno predsedavanje

Češka Republika je od 1999.godine u NATO savezu, od 2004. u Evropskoj uniji. O skeptičnosti češke nacije prema članstvu EU govori se uglavnom zbog kritika u izjavama predsednika Vaclava Klausa. Međutim u Češkoj postoji solidan broj političara koji retko pozitivno govore o Evropskoj uniji. Ali predsedavanje Evropskoj unijom je bez sumnje veliki izazov za vlasti u Pragu. Čak se i u Češkoj otvoreno postavlja pitanje u kojoj meri je rukovodstvo ove zemlje spremno za takvu ulogu. Među građanima ipak preovladava mišljenje da će Češka u tom zadatku snaći. "Mi Česi se rado prepuštamo takvim ulogama iako to ukazuje na loše strane u našem mentalitetu.

Glavne teme predsedavajućeg

Češki premijer Marek Topolanek ocenio je da bi za njegovu zemlju kao predsedavajućeg Evropskom unijom u narednih pola godine ogroman uspeh bio da bar delimično zaključi pregovore Hrvatske o učlanjenju u Uniju. "To bih tumačio kao veliki uspeh da zaključimo veliki deo pristupnih pregovora sa Hrvatskom. Onda bih rekao - to je ogroman uspeh, to nam je fantastično pošlo za rukom," kazao je Topolanek u intervjuu za "Pravo". Češki premijer je od glavnih tema čije delimično rešavanje bi ga zadovoljilo kao znak uspešnog predsedavanja izdvojio pitanje energetske bezbednosti Evrope, prolećnu raspravu o rešavanju globalne ekonomske krize i uspeh samita o Istočnom partnerstvu. Češka je u oblasti spoljne politike EU kao predsedavajući želela pre svega da se bavi zapadnim Balkanom i da novi opipljivi impuls i napravi osetan pomak u pristupnom procesu tih zemalja, pre svega Hrvatske i Srbije.

Treba računati i sa nepredviđenim problemima

Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg kazao je u Beču da je glavna stvar da Češka ubedi one članice EU koje su protiv da je neophodno započeti proces pristupanja Srbije EU i da ta balkanska zemlja stekne status kandidata. Globalna ekonomska kriza pretumbala je redosled tih prioriteta, pošto su i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za privredu Ginter Ferhojgen upozorili Prag da će glavno čime će se Češka baviti na čelu Unije morati da bude ekonomska kriza. "Mislim da finansijska kriza još nije sazrela i da ćemo morati da rešavamo niz neočekivanih problema", dopustio je promenu prioriteta Topolanek i dodao da će, ako zatreba, češka administracija stvoriti još neke specijalizovane timove za specifične probleme, kao što recimo ima tim za Hrvatsku.