Prisilno vraćanje Roma na kosovska đubrišta

Nove razloge za zabrinutost stvorio je Sporazum koji su 14. aprila u Berlinu potpisali nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i njegov kosovski kolega Bajram Redžepi. Otada pa do danas mnogi Romi, Aškalije i Egipćani su vraćeni na Kosovo, ali ta sudbina čeka još najmanje 10.000 ljudi. Oni to žele da spreče po svaku cenu, jer kažu da na Kosovu nemaju uslove za dostojan život. U tome ih podržavaju predstavnici humanitarnih organizacija.

Romi su kao manjina na Kosovu neželjeni svatovi. Oni su na meti napada kao i psihičkog i materijalnog pritiska koji njihov normalan život čini nemogućim. Folker Marija Higel iz Društva za podršku azilantima već godinama ukazuje da proterivanje Roma na Kosovo znači direktno dovođenje tih ljudi u opasnost: „Planirana kao i već sprovedena proterivanja su nepodnošljiva. Sudbina koja očekuje Roma na Kosovu je vegetiranje na ivici đubrišta, i život bez ikakve perspektive. Znajući to, ova proterivanja smatram neodgovornim“, kaže Higel.

Prinuđeni da prodaju kuće u bescenje

Nemačke vlasti tvrde da je situacija za Rome, Aškalije i Egipćane na Kosovu sada bezbedna. Ta tvrdnja se temelji na izveštaju posebne komisije koja obilazi Kosovo u pratnji samih Roma. „Takvi izveštaji pružaju ulepšanu sliku stanja“, kaže Muharem Selimi, predsednik Udruženja Roma Kosovske Mitrovice sa područja Dortmunda: „Iz naših izvora znamo da Romi koje kontaktiraju predstavnici Komisije nisu pravi pripadnici romske manjine – što je jasno pre svega na osnovu jezika kojim se služe.“

Selimi prenosi da su priče o bezbednoj sudbini romskih povratnika samo iluzija, te da ima pouzdane informacije o tome da su mnogi Romi koji su u Kosovskoj Mirtrovici posedovali nekretnine bili prinuđeni da ih prodaju – u bescenje: „Svoje kuće Romi preprodaju Albancima, 50-60 kvadratnih metara za dve do dve i po hiljade evra. Albanci tako blokiraju te kuće, i ne žive u njima neko vreme. To zna i opština, i grad Mitrovica. Na Rome se vrši pritisak da prodaju kuće po tako niskoj ceni, iza svake ponude za kupovinom krije se pretnja, i ljudi se u strahu odriču kuća.“

Istorijska odgovornost prema Romima

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Nemačke kažu da sporazum potpisan u aprilu predstavlja samo potvrdu prakse koja se sprovodi već godinama. Ali, ta praksa je za Folkera Mariju Higela neodrživa i iz drugih razloga, među kojima je i „nemačka odgovornost za romski narod. Bilo da su u pitanju nacistički progoni, ili rat na Kosovu, moralo je biti jasno kakve će to imati unutrašnjepolitičke posledice po Rome. Mi se zalažemo za permanentnu dozvolu boravka za Rome u Nemačkoj, ali i za slično rešenje u okviru čitave Evropske unije“, kaže Higel, koji smatra da „je važno i to što je Kosovo kao zemlja koja prima infuziju iz EU privredno potpuno preopterećeno tako da ni svojim građanima ne može da ponudi valjanu perspektivu, a kamoli povratnicima“.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević