Privatizacija nemačke železnice

Istina, mnogi u Uniji bi da učešće bude do 50 procenata, jer kako kaže Folker Kauder, predsednik parlamentarnog kluba CDU/CSU:

„Pitanje je da li železnica može (u slučaju takve privatizacije) da investira koliko je potrebno.Reč je o važnom problemu infrastrukture“.

S druge strane, u skladu sa željama socijaldemokrata, železnička mreža neće biti iznesena na slobodno tržište, jer u tom slučaju preti opasnost da manje profitabilne pruge budu ukinute.Tako će za infrastrukturu železnice i dalje biti nadležna država, a predsednik socijaldemokrata Kurt Bek kaže:

„Hvala Bogu, otklonjena je da tlapnja da je sve što se da u privatne ruke samo po sebi dobro, jevtino, isplativo i-šta-ja znam-šta-sve.I da je sve što je u državnim rukama osudjeno na propast“, kaže Bek.

Holding sa dva odvojena sektora

Odustalo se od prvobitne ideje da se izdaju akcije za ceo koncern, nego će železnica postati holding sa dva odvojena sektora – jedan čine mreža pruga od 34 hiljade kilometara i železničke stanice u državnom vlasništvu, a drugi putnički i teretni saobraćaj i logistika u koji privatni kapital može da uloži do 24,9 odsto novca.

Četrnaest godina posle početka reforme nemačkih železnica tako je otvoren put za „reorganizaciju s merom“, kako je to rekao socijaldemokrata Klas Hibner. Medjutim, nije sasvim sigurno da je sve gotovo.U svakom slučaju potrebna je još saglasnost Bundestaga, a kao što je pomenuto i mnogi u strankama Unije bi da se privatizuje do pedeset procenata železnice.