Privatne i državne muke Fransoa Olanda

Scenografija u svečanoj sali Jelisejske palate je upečatljiva – pred teškim zavesama i francuskim trobojkama stoji predsednik zemlje, a ispred njega 600 novinara. Oland priča o politici i ekonomiji, ali kada nakon pola sata na red dođu pitanja novinara, prvo pitanje je sasvim očekivano: hoće li njegova nevenčana partnerka Valeri Trierveler biti u ulozi prve dame početkom februara, kada predsednik putuje u Vašington? „Razumem Vaše pitanje i znam da ćete i Vi razumeti moj odgovor“, utrenirano odgovara Oland. „U privatnom životu smo na stalnim ispitima. To je bolno. Ali moj princip je da se privatne stvari privatno i rešavaju.“

Od kada je jedan pariski bulevarski magazin izvestio o navodnoj aferi predsednika sa atraktivnom glumicom Žili Geje, javnost samo o „privatnom životu“ predsednika priča. U jednoj anketi čak 89 odsto ispitanika kaže da Oland treba da se rastane sa Valeri Trierveler, koja je od šoka završila u bolnici. U ovom slučaju „privatno“ baš i nije tako privatno jer je Trivajlerova koristila sve privilegije prve dame, uključujući i avion. „Ona nije supruga predsednika, glumi prvu damu, iako očigledno imamo još jednu prvu damu“, koristi priliku konzervativni poslanik Žan-Kristof Lagard. „Ova situacija mora brzo da se razjasni.“ Predsednik Oland je obećao razjašnjenje do svoje posete Sjedinjenim Državama.

Socijaldemokrata na testu

U takvoj atmosferi je Oland pokušao da govori o privrednom zaokretu Francuske. „Ja sam socijaldemokrata“, ponavljao je nekoliko puta rečenicu u koju sve manje Francuza veruje. List „Nuvel“ prenosi da više do 60 odsto građana smatra da se Oland ponaša „sve manje levičarski“, a čak 74 odsto ima negativno mišljenje o predsedniku. „Duboko sam uveren“, rekao je Oland, „ako Francuska želi da sačuva uticaj u svetu, da odlučuje u Evropi i da i dalje gospodari svojom sudbinom, onda obavezno mora da nađe novu privrednu snagu.“

Ta privredna snaga bi mogla da se nađe u radikalnim privrednim reformama – manje države blagostanja, više tržišta i odgovornosti za pojedince. Ali pre svega u „paktu odgovornosti“ sa preduzetnicima. Njima je Oland obećao znatno smanjenje nameta na plate radnika (ukupno oko 35 milijardi evra) u nadi da će se stvoriti prostor za nove poslove. „Jesam li ja socijaldemokrata? Da! Ovo nije ništa drugo do društveni kompromis. Sigurno nisam naprasno postao liberal“, rekao je Oland.

On je još jednom potvrdio svoje prethodne najave da ove godine država mora da uštedi 15 milijardi evra, a do 2017. godine ukupno 50 milijardi. Čak je osnovan i poseban Savet koji će voditi računa o izdacima države. „Neki bi mogli da pitaju zašto štedimo, umesto da pojačamo domaću potražnju. Ali, ako je odgovorna leva politika u novom zaduživanju, onda je moj prethodnik bio ekstremni levičar“, iskoristio je Oland priliku da podbode konzervativce i Nikolu Sarkozija.

Liberalni coming-out?

Sindikalci nikako ne vide kako to rasterećivanje poslodavaca od nameta spada u odgovornu socijalnu politiku, posebno što nova radna mesta niko ne garantuje. „To je Olandov liberalni coming-out“, komentariše Žan-Klod Mali, generalni sekretar jednog od najvećih sindikata. „Njega ne zanima politika zapošljavanja nego samo poslodavci. Hajde da im damo 35 milijardi evra pa da vidimo šta će biti! Tako Oland potvrđuje da se užurbano okreće privrednom liberalizmu. To je opasno. On je, na posletku, predsednik Francuske, a ne patron privrede“, kritikuje Mali.

Olandova rešenja baš i nisu vođena principima koje su kroz istoriju promovisali veliki francuski levičari, komentariše list „La Depeš di midi“. „Cilj opravdava sredstvo. A cilj je borba za radna mesta, pobeda nad nezaposlenošću. Sredstvo je povratak efikasnosti po načelima tržišne privrede.“ Pod naslovom „Olandov hokus-pokus“ pariski Le Figaro navodi da je Oland u utorak nastupio bezmalo kao mešavina Vinstona Čerčila i Tonija Blera. „Ali privid rešenosti ne znači pravu rešenost. Olandov ratnički govor treba pozdraviti, ali i primetiti da je to više remiks prethodnih obećanja. Jedino što ih je Oland tako upakovao, kao da predlaže nešto sasvim novo.“

Autor: Nemanja Rujević (cl, dpa, afp)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković