Privatni poverioci opraštaju dug Grčkoj

Poverioci do četvrtka uveče moraju da odluče hoće li zameniti grčke obveznice za nove – što bi značilo prihvatanje ponude da zamene i vrednost duga, odnosno, prihvatanje zahteva da otpišu deo grčkog duga. Operacija je interesantna za privatni sektor i trebalo bi da protekne bez problema, smatra komesar EU za privredu Oli Ren. Istog mišljenja je i grčki ministar finansija Evangelos Venizelos, koji je, podnevši prošle nedelje bankama i drugim investitorima ponudu za zamenu obveznica, naglasio koliko je to atraktivno.

Venizelos je rekao da je „siguran da tržište shvata koliko je njegova poruka jasna“. Ta poruka, doduše, ima i pomalo preteći prizvuk, jer pre toga je grčki parlament rešio da izvrši pritisak na poverioce. Uvedena je, naime, klauzula o „kolektivnom dejstvu“ prema kojoj poverioci mogu biti i primorani da zamene obveznice ukoliko bi se ispostavilo da je suviše mali broj njih spreman na tu akciju. Cilj Grčke je da se zameni 90 odsto obveznica koje se nalaze u privatnim rukama, kako bi bilo otpisano 107 milijardi evra duga. Do sada je 30 članova Međunarodnog saveza banaka najavilo da će učestovati u otpisu duga. Među njima su „Alijanc“, „Komercbank“ i „Dojče bank“. Ali, one raspolažu sa samo 40 odsto privatnog duga Grčke.

Sve je na poveriocima

Za investitore, otpis duga znači i gubitak više od 50 odsto kapitala uloženog u Grčkoj. Oni menjaju državne obveznice za dugoročnije papire sa mnogo nižim kamatama. Za to će dobiti državne garantije u visini od 30 milijardi evra. Dobar argument za nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. „30 milijardi su kao podsticaj gotova stvar, ali samo ako dođe do zamene obveznica. To znači da će one biti na raspolaganju tek ako se u akciju uključi dovoljno poverilaca. S druge strane, svi poverioci znaju da je evro-zona donela odluku. Sada je na poveriocima da prihvate ponudu.“

Grčkoj treba još novca

Tek ako u otpisu dugova bude učestvovalo dovoljno privatnih poverilaca, i zemlje evro-zone će odobriti ostatak paketa. One žele da u Grčku ulože i novih 100 milijardi evra. Polovina tog novca će pomoći grčkim bankama da stanu na slabašne noge, a druga polovina će održavati grčki budžet po povoljnim kamatama. Za to prošle nedelje posebno založio šef evro-grupe Žan Klod Junker. „Grčka je preduzela sve mere koje smo je zamolili da preduzme. Stvar je u toku.“

Ali, već i pre zaključenja drugog paketa pomoći javile su se sumnje. Stručnjaci takozvane Trojke koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond utvrdili su da Grčkoj treba još novca. Mukotrpno izdejstvovan paket bi trebalo da se realizuje do 20. marta. Evro-zona još ne želi da se upušta u rizik zvani bankrot Grčke.

Autori: Volfgang Landmeser / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević