Privatni univerziteti sve uspešniji

Privatni univerzitet „Jakobs“ u Bremenu, na severu Nemačke, bori se za egzistenciju. S druge strane, privatne visoke škole u najmnogoljudnijoj pokrajini Nemačke, Severnoj Rajni Vestafiliji, u poslednjih pet godina udvostručile su broj studenata. Dakle, s jedne strane borba za opstanak. s druge – veliki uspeh. Dr Folker Mejer-Gukel je zamenik generalnog sekretara u udruženju Nemačka nauka i već godinama prati privatne visoke škole u Nemačkoj.

DW: Kako objašnjavate te dve krajnosti, borbu za opstanak i veliki uspeh visokih škola u Nemačkoj?

Dr Folker Mejer-Gukel: „To ima veze sa različitim modelima poslovanja i ciljnim grupama. Većina privatnih visokih škola u Nemačkoj koje su na nivou visokih stručnih škola, veoma su uspešne. One prosto vrlo često popunjavaju prazninu, pokrivaju oblasti kojih nema u državnim školama. Nude smerove u oblasti zdravstva koji ranije nisu bili na akademskom nivou. Međutim, mnogo je teže onim visokim školama koje nude širok dijapazon smerova za studiranje, kao državni univerziteti i koje žele da se bave naučnim istraživanjem. To je veoma skupo i zbog toga su takve visoke škole u težoj situaciji.“

Kako izgleda tipična uspešna visoka škola u Nemačkoj?

„Većina takvih škola ima mali broj smerova i slična je takozvanim Schools u SAD. Takve škole nude određene smerove u oblasti ekonomije, zdravstva ili javne politike (Public Policy). To su kompaktne ponude i to funkcioniše i u Nemačkoj.“

Koji oblik finansiranja je naročito uspešan?

„Obaveznom studentskom taksom može da se pokrije samo deo troškova i mali je broj visokih škola u Nemačkoj koje uspevaju da žive samo od toga. Mnoge institucije zavise od velikih mecena, kao na primer Hertie School of Governance u Berlinu i Zeppelin univerzitet u Fridrikshafenu – tu se već po imenu vidi ko je glavni finansijer. Ali ima i uspešnih modela visokih škola koje su se koncentrisale samo na e-Learning, dakle na internet. Takve škole mogu da se finansiraju samo obaveznim taksama i dosta su tražene.“

Međutim, u Nemačkoj se čovek ne može osloniti na Alumni?

„Time se tek treba baviti. Veza između Alma Mater i bivših studenata još nije tako jaka kao u anglosaksonskim zemljama. Ali i tu Nemačka polako hvata korak... Tu su privatne visoke škole u maloj prednosti, zbog tešnjih veza između predavača i studenata.“

I državne visoke škole u Nemačkoj su poslednjih godina sve fleksibilnije. Da li su uopšte potrebne privatne visoke škole?

„Odgovor na to pitanje daje tržište: da nisu potrebne ne bi ih ni bilo. U Nemačkoj ih trenutno ima 113. Dakle, uprkos velikoj fleksibilnosti državnih visokih škola, još uvek ima oblasti koje privatne škole mogu da osvoje – zbog fokusirane ponude, dobrih uslova za studiranje i relativno malog broja onih koji prekidaju studije.“

I na kraju, kolika je konkurencija između privatnih i državnih visokih škola u Nemačkoj?

„I to može da se vidi po statistici. Ukupno gledano, tri odsto studenata je na privatnim visokim školama. To se naravno može i povećati. Ali, privatne visoke škole neće nikada imati mesto i značaj koje recimo imaju u Sjedinjenim državama.“

Autor: Svenja Ing / dr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković