Privreda i fudbal

Vrhunski sport, a posebno fudbal, već odavno deluje po ekonomskim principima. U poslednje vreme čak privredni efekti često odnose prevagu nad sportskim rezultatima. S jedne strane privredna preduzeća su izuzetno zainteresovana za vrhunski fudbal kao mogućnost sopstvene reklame. S druge strane i vrhunski fudbal bi teško danas funkcionisao da nema finansijsku podršku bogatih sponzora iz sveta privrede. Medjutim, novi je trend da pojedini biznismeni jednostavno kupuju čitave fudbalske klubove. To po pravilu izaziva skepsu navijača, koji strahuju od samovolje budućeg vlasnika njihovog omiljenog kluba. Tako je bilo pre dve godine u londonskom Čelziju, kada je ruski multimilioner Roman Abramovič kupio taj klub bogate tradicije. Ali prašina se brzo slegla kada se video da je novi gazda velikodušno odrešio kesu za dovodjenje vrhunskih igrača i stručnjaka u klub, što je dovelo do osvajanja prvenstva Engleske i visokog rejtinga na evrospkoj sceni. Slična sudbina sada je zadesila jednog od najpopularnijih i najtrofejnijih engleskih klubova Mančester Junajted. Njega je kupio američki biznismen Malkolm Glejzer. Usledili su žestoki protesti i uglednih fudbalskih ličnosti sa Ostrva i navijača uz strepnju šta će se sa tim klubom ubuduće dešavati.

Ne, navijači Mančester junajteda još nisu umireni – naprotiv. Hiljade razočaranih pristalica ovog kluba slavne tradicije su želele da jasno izraze svoj stav na finalnoj utakmici engleskog kupa protiv londonskog Arsenala time što su na stadion došli u crnim majicama, simbolično izražavajući smrt voljenog kluba. Oni takodje žele da bojkotuju prvu utakmicu u novoj sezoni u kojoj se novi vlasnik kluba Malkolm Glejzer pojavi na tribanama – ako se uopšte ikad pojavi, kako sumnjaju neki vatreni mančesterovci. Profesor Stiven Šimanski, ekonomski ekspert iz Londona, važi za dobrog poznavaoca Mančester junajteda. On kaže:

«Navijači Mančester junajteda su veoma ljuti zbog prodaje kluba američkom biznismenu. Oni smatraju da im je njihov klub ukraden. Oni misle da će Glejzer finansijski upropastiti klub i da neće dovoljno novca investirati u kupovinu novih igrača, kako bi klub i dalje bio uspešan».

U Americi se na stvari gleda iz drugog ugla. Prvo, u Sjedinjenim američkim državama se više igra bejzbol nego fudbal, pa Amerikanci i ne vide čemu toliko uzbudjenje, i drugo, Amerikanci uživaju u animozitetima koji se prema njima provlače kroz bulevarsku štampu u Engleskoj. Endrju Zimbalist, profesor ekonomije na Smit univerzitetu u Masačustetsu, kaže da je prodaja jednog od najčuvenijih fudbalskih klubova na svetu prosto stvar biznisa. Ipak on može da razume strahovanja i ljutnju navijača:

«Zamislite šta bi se desilo ako bi jedan Englez, ili neki preduzetnik iz Nemačke odlučio da kupi bejzbol klub «Njujork Jenki», koji je, da kažemo, američki ekvivalent za Mančester junajted. Ja mislim da to jednostavno ne bi bilo dozvoljeno. Ali razlika je u tome što su mnogi britanski klubovi devedesetih godina izašli na berzu, i na taj način sami omogućili da budu kupljeni. To u bejzbolu nije dozvoljeno. Zato američki klubovi ne mogu biti prodati i predati u nevoljene ruke», ističe ovaj profesor.

Šta, dakle, mogu da očekuju navijači Mančester junajteda. Malkolm Glejzer sigurno nije Roman Abramovič, oduševljeni fudbalski poklonik, koji je investirao 400 miliona dolara da bi njegov Čelzi postao prvak Engleske. Glejzer ipak predstavlja novatora u britanskom fudbalskom svetu. On namerava da pored stadiona Mančester junajteda podigne hotel sa kockarnicom, kako bi navijačima ponudio više zabave. Ali fudbalski navijači više strahuju od povećanja cena ulaznica, nego što se raduju boljoj zabavi oko stadiona. Stiven Šimanski kaže:

«Jedan od problema jednog Amerikanca je da američke poslovne metode prenese u evropski fudbal, a naročito u engleski. Jer ono što funkcioniše u Americi ne mora obavezno da funkcioniše i u Evropi. U Americi odlazak na sportsku priredbu podrazumeva veliku pompu, dosta zabave, jela i pića. To je prosto parada potrošnje. U engleskom fudbalu navijači se ponašaju više spartanski i izgleda kao da se upravo to i dopada», smatra Šimanski.

Ako Malkolm Glejzer želi da udje u istoriju engleskog fudbala i da sa svojim klubom krene profitabilnijim putem, onda najpre mora da se prilagodi engleskom shvatanju fudbala i navijanja, nastavlja Šimaski:

«Fudbalske utakmice u Engleskoj nisu organizovane sa posebnim komoditetom za gledaoce. Mada huligani više ne predstavljaju veliki problem, stadioni nisu neka naročito komotna mesta, ali upravo ta okolnost predstavlja svojevrsni mamac za gledaoce. Ideja je da oni tako bedne uslove istrpe tog popodneva kada navijaju za svoj tim, i što su uslovi skromniji, utoliko više oni dokazuju koliko su privrženi svom klubu», reči su ovog ekonomskog eksperta koji se iz ugla svoje struke bavi i fudbalom.

Ukoliko Malkolm Glejzer uspe da da britanske fudbalske navijače pridobije za svoju ideju i utakmicama pridoda više glamura, mogao bi da počne da razmišlja i o narednom potezu: naiem, prema američkom uzoru mogao bi da za najuspešnije evropske fudbalske klubove, kao što su: Mančester junajted, Čelzi, Arsenal, Real Madrid, Barselona, Juventus, Milan, Inter, Bajern Minhen organizuje u jedinstevnu ligu. Ako je Malkolm Glejzer zaista toliko orijentisan ka profitu, to bi bio najbolji put da svoj obrt i obrt svog kluba značajno poveća. A navijači će na stadionu Mančester junajteda još možda doživeti da vide i živahne «čirlider» devojčice.