Privredni bum u Aziji

Na ulicama Pekinga je velika saobraćajna gužva. Neprekidni privredni rast povećao je broj dobrostojećih i kupovini sklonih Kineza. Sada sve veći broj ljudi sebi može da priušti skupe automobile, što raduje automobilsku industriju, kao i Ota Rutenberga, koji je u koncernu Dajmler Krajsler zadužen za proizvodnju u inostranstvu. Prošle godine je njegov koncern u Kini prodao 21 000 automobila marke Dajmler Krajsler. Pet hiljada više nego u prethodnoj godini, što nije ni čudo, kaže Rutenberg, jer je kineska privreda u istom periodu doživela privredni rast od skoro 11 posto.

„Udeo transportnih vozila raste kao što raste i ponuda privatnih automobila. I što je broj kupaca veći, i mi beležimo bolju prodaju. „

Rutemberg očekuje i dalje privredni rast na čitavom azijskom tržištu, jer kontinent doživljava nezaustavljiv rast privrede. O pravoj slici privrednih trendova u Aziji nešto više može da kaže Frenk Harigan, privredni ekspert azijske banke za razvoj ADB. U svom godišnjem izveštaju on je pod lupu stavio nacionalne ekonomije države koje leže izmedju Kazahstana i Indonezije, i došao do zaključka da su one najveći napredak doživele u poslednjih 12 godina, u proseku od 8,3 posto.

„Najveći deo ovog rasta odnosi se na Indiju i Kinu. Ali i druge zemlje imale su dobru godinu. Na primer u centralnoj Aziji gde je rast iznosio oko 12 procenata. Ili u manje snažnim privredama kao što je Vijetnamska koja je imala rast od 8 procenata. Ili Kambodža sa 10 procenata. Što znači da dobre vesti dolaze iz mnogih delova Azijskog kontinenta.“

Pri tom je još uvek motor privrednog rasta elektronskih aparata za široku upotrebu, ili uredjaja za zabavu poput DVD ili „plazma ektrani“. Ali u proizvodnji velikih mašina za produkciju automobila azijati su u medjuvremenu postali konkurencija amerikancima i evropljanima. Jedan blagi usporeni rast bio bi dobar za zemlje privrednog buma. Zato bi vlade morale da podignu nivo kamata, kaže Harigan. To važi za Kinu koja veći deo svog rasta finansira kroz kredite. Azijske zemlje će uskoro morati da se suoče i sa sledećim problemom.

„Nedostatak radnih mesta je veliki problem. Već sada je u Aziji 500 miliona ljudi bez posla. A u sledećih 10 godina još 250 miliona ljudi će biti u potrazi za zaposlenjem. Otvaranje radnih mesta je veliki izazov za Aziju.

S obzirom na nezaposlenost i pretnje od klimatskih promena, za Nemačku i dalje ostaje važna zajednička saradnja, kaže Karin Korrtman, državna sekretarka u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj u Berlinu.

„Mi smo svesni da u Aziji imamo sa jedne strane visok privredni rast, a sa druge strane veliki broj siromašnih koji se sve više povećava. I za tom mi moramo sa velikim zemljama kao što je Kina i Indija pronaći nove puteve saradnje na polju borbe protiv siromaštva, i u domenu borbe protiv klimatskih promena. Mi znamo da će od toga profitirati čitav svet.“

Naravno da je za firme iz Evrope profit prava reč. Ali ne i obavezno kada je reč o zaštiti klime i pomaka na tom polju. Mnoge firme, da bi smanjile troškove proizvodnje, svoje pogone sele u Aziju. To čini i Dajler Krajsler. Rutemberg kaže:

„Mi proizvodimo sve više automobila u tim zemljama. Sve azijske zemlje u ovom trenutku nude jeftinije komponente. I mi to naravno koristimo. Na taj način mi možemo da izdržimo medjunarodnu konkurenciju.“

Od 2008 koncern želi da u Kini godišnje proizvodi 40 000 vozila. I zbog toga se upravo gradi nova fabrika automobila u provinciji Fujian. Tako će uskoro stanovnici Pekinga davati gas u vozilima Mercedes Benc koji su proizvedena u Kini.

Peter Hile