Privredni rast na uštrab zdravlja

Ljudi prolaze u velikoj žurbi držeći gazu preko usta. Sunce bledi iza oblaka prašine. Svakodnevica u Linfenu u provinciji Šansi, oko 500 kilometara jugozapadno od Pekinga.

Kina ima previše Linfena, tvrdi Đijang Fan iz državne komisije za planiranje porodice. Šest odsto odojčadi u Kini dolazi na svet sa urođenim manama. To je gotovo dvostruko više nego početkom ovog milenijuma. Šansi je pri tome tragičan vodeći među kineskim provincijama.

Bivši direktor programa Ujedinjenih nacija za hranu, Klaus Tepfer, koji je danas docent na univerzitetima u Šangaju i Pekingu, kaže da ga to ne čudi:

«Stalno smo nanovo zapanjeni i razočarani. Ovaj turbo privredni rast se odvija na račun ljudskog zdravlja. Uzmimo za primer emisiju ugljen dioksida. Ovde to ima rekordne vrednsoti. Probajte da odete u područja gde je to tako».

Oko 400.000 Kineza svake godine umire jer udiše zagađen vazduh. Urođene mane kod novorođenčadi su u strahovitom porastu. Pogođeno je bezmalo svako deseto domaćinstvo. Samo trećina beba koje su takve došle na svet može da se leči; većina umire ubrzo po rođenju ili ostaje invalidna čitavog života.

Samo izuzetno mali broj takve dece može računati na srećniju budućnost. Bob i Džil su usvojili jedno takvo dete. Devojčica koju su usvojili došla je na svet sa zečjom usnom. Njeni pravi roditelji je nisu želeli.

«Živela je u jednoj porodici koja je preuzela staranje o njoj. Prvi put smo je videli u jednom sirotištu. Tamo je bilo veoma čisto. Danas je ona naša mala princeza».

Prema navodima kineskih medija, 50.000 dece su tokom poslednjih deset godina usvojili stranci. Pre svega iz SAD. Oni kineskim vlastima i agencijama za posredovanje plaćaju više hiljada dolara da bi ispunili svoje želje.

Direktor nacionalnog centra za zdravlje dece, Li Žu, zahteva detaljnije kontrole zdravlja budućih majki. Parovi u Kini imaju pravo na prekid trudnoće ukoliko se ispostavi da je fetus oštećen.