Problem eutanazije

Slučaj je došao u središte pažnje američke, ali i svetske javnosti kada je prošle nedelje suprug Teri Skjavo izdejstvovao sudsku odluku da lekari prestanu da veštački hrane njegovu suprugu, čemu se suprotstavljaju roditelji nesrećne žene.

Tokom proteklog vikenda američki Kongres i predsednik Džordž Buš su promenili zakon po hitnom postupku kako bi omogućili sudu da da konačnu reč u ovom kontroverznom procesu.

Roditelji 41-godišnje Teri su, naime, tražili da se hitno donese odluka na osnovu koje bi teško bolesna žena i dalje mogla da prima hranu uprkos zahtevu njenog supruga.

Federalni sud u SAD je, medjutim, presudio u utorak da lekari ne nastave da održavaju veštacki u životu Teri Skjavo, ali to još nije konačna presuda, tako da se pravno-sudska zavrzlama nastavlja.

Drama ove žene pokrenula je ponovo rasprave o osetljivom pitanju eutanazije koje je različito regulisano u

pojedinim zemljama.

Premda neke države na indirektan način priznaju "ohrabreno samoubistvo", jedino su Holandija i Belgija legalizovale "aktivnu eutanaziju", odnosno namerno izazivanje smrti.

Holandija je 1. aprila 2002. godina bila prva zemlja koja je

legalizovala eutanaziju. Prema holandskom zakonu, lekar koji pacijentu omogući smrt nije sudski gonjen ukoliko poštuje odredjena pravila.

Komisija za kontrolu eutanazije je 2003. godine registrovala 1.815 slučajeva eutanazije, ocenivši da je to manje nego što se očekivalo.

Belgija je 23. septembra 2002. godine takodje usvojila zakon koji dozvoljava eutanaziju. Lekar neće kršiti zakon ako pacijent "punoletan i svestan traži eutanaziju", jer trpi "nepodnošljive i stalne fizičke i psihičke bolove" i nalazi se u "bezizlaznoj medicinskoj situaciji".

U Francuskoj, parlament je 30. novembra 2004. godine usvojio zakon koji odredjuje pravo da se "dozvoli smrt" pacijentu koji ima neizlečivu bolest i koji može da odluči da li da prekine lečenje.

U Švajcarskoj lekar može bolesniku, kojem zvanična medicina ne može više da pomogne, da odredi smrtonosnu dozu lekova. Pacijent mora sam da uzme te lekove.

Pasivna eutanazija je dozvoljena u Norveškoj i to na zahtev bolesnika koji je u beznadežnoj situaciji ili njegove rodbine, ukoliko bolesnik ne može da komunicira sa okolinom.

Od 1. oktobra 1992. godine, pacijent u Danskoj može da "napiše medicinski testament", koji bi lekari trebalo da poštuju.

U Nemačkoj, Austriji i Španiji, pravosudje dozvoljava pasivnu eutanaziju ako to pacijent izričito zahteva.

Ustavni sud u Madjarskoj izjasnio se u aprilu 2003. godine protiv legalizacije eutanazije, objašnjavajući da zakon

dozvoljava neizlečivim bolesnicima da odbiju lečenje.

U Britaniji, medjutim, lekar može da bude osudjen na 14 godina zatvora ukoliko pomogne svom pacijentu da umre. Rasprava je ponovo pokrenuta zbog nekih kontroveznih slučajeva.

U Portugalu, Nacionalni savet za medicinsku etiku je nedavno usvojio dokument kojim se dozvoljava prekid lečenja za pacijenta koji je na aparatima za veštačko disanje i ukoliko je bolesnik pre toga izrazio želju za eutanazijom.

U Poljskoj je eutanazija zabranjena i za taj slučaj predvidjena je zatvorska kazna od tri do pet godina, premda u veoma izuzetnim slučajevima, sud može da smanji kaznu ili da lekara oslobodi optužbe.

U većini drugih zemalja eutanazija je zabranjena i nije uopšte tema rasprava.